Bog vam dao sve što poželite!
Nije prošlo mnogo vremena od njene poslednje donacije, a naša redovna čitateljka Ana iz Kanbere uputila je novih 550 dolara za štićenike Humanitarnog mosta. Od ovog dara, 300 dolara namenila je porodici Golubović iz Popovca kod Paraćina, a preostalih 250 kao dvomesečnu stipendiju za mladog Dušana Čukarića iz Velike Hoče.
Porodicu Golubović je pozdravila, a Dušanu i njegovoj porodici poželela srećne predstojeće praznike. Uz poruke za štićenike, u kratkom pismu upitala se i kako bi se mogla započeti akcija da se porodici Golubović sagradi kuća.
Ne časeći časa, naši reporteri novčanu pomoć ove divne žene sa dalekog kontinenta prosledili su na kućnu adresu Golubovića, kao i Dušanu Čukariću na Kosmet, kako bi ih obradovali u ime dobročiniteljke koja je mislila na njih. Čim je novac stigao u njihove ruke, javila nam se ponosna majka devetoro dece Vesna Golubović i kroz suze rekla:
- Ovo je zaista neopisiva radost za nas, tim pre što dobri ljudi poput Ane stalno misle na nas i pomažu nam da preguramo ovo teško vreme i breme za našu porodicu. Ostaćemo njeni večiti dužnici, baš kao i drugim humanim zemljacima širom sveta i nikada nećemo moći dovoljno da im se zahvalimo. Od ovog novca platićemo kiriju i račune pre svega da se ne bi našli bez krova nad glavom. Biće nam toplo ne samo telesno, već i u duši. Nadamo se da će dobri Bog naše dobročinitelje nagraditi dobrim zdravljem i svakom srećom u životu, da se oni i njihove porodice nikada ne nađu u nevolji! Samo zahvaljujući plemenitim čitaocima "Vesti" znamo da se nećemo naći na ulici, gladni, goli i bosi, željni svega, a to nije mala stvar. Molićemo se za sve njih dokle god u nama ima snage.
Golubovići već godinama žive u neizvesnosti. Zbog zatvaranja firmi u kojima su Vesna i Goran radili, proglašeni su tehnološkim viškom, i dovedeni na rub materijalne egzistencije, samim tim i straha da jednog dana neće imati ni za hleb svojoj deci. O njima smo više puta pisali, pa su zahvaljujući humanim zemljacima, koji su im pohitali u pomoć, dočekali malo lakše i lepše dane, a njihova deca dobila mogućnost da se nesmetano školuju i bore za sebe.
Od Opštine su dobili kuću na korišćenje i tako se spasli mnogih nevolja, pa i mogućih bolesti koje su im pretile u vlažnom kolektivnom smeštaju, ali zbog nove odluke Opštine, a to je da smeštaj pored računa za komunalije, moraju da plaćaju, to su se i Golubovići našli na novom ispitu, ali rešenja za sada nema. Uputili su zahtev da se vrate u kolektivni centar, ali kako je on potpuno neuslovan i nebezbedan, to će i dalje morati da se snalaze kako znaju i umeju.
Bez zaposlenja nema nade
- Mi bismo najviše voleli da imamo sopstveni krov nad glavom, ali kako nemamo ni zemlju gde bismo mogli da započnemo kuću, a ni novca da kupimo neku manju parcelu, ne znam ni sama koliko bi novca za to trebalo. Verujem da bi nam se od sume zavrtelo u glavi. Nažalost, nemoćni smo da bilo šta sami uradimo po tom pitanju, jer niko od nas nema stalno zaposlenje. To otežava sve. Kad bi se našao posao za najstarijeg sina i supruga, možda bi se i naša sreća okrenula na bolje - iskreno će Vesna Golubović.
