Radost za Mihriju, Milana i Stefana
Nakon "pauze" od nekoliko meseci (poslednju donaciju dobila je u maju ove godine), naši čitaoci Muradin Murić iz Nemačke i Mithat Rustemagić iz Švedske, setili su se Mihrije Murić, samohrane majke dečaka Ernesa (16) i Enesa (14) iz zabitog sela Stup na samoj granici Srbije i Crne Gore. Hrabroj Mihriji, koja u planinskom bespuću bez ikakvih prihoda prehranjuje i školuje svoje maloletne sinove, Muradin Murić poslao je 100, a Mithat Rustemagić 50 evra.
- Da nije pečuraka, kleke, šipurka i drugih šumskih plodova za kojima tragamo po celo leto, teško da bi preživeli u ovoj nedođiji. Veliku pomoć poslednjih godina pružili su nam i čitaoci "Vesti" iz celog sveta. Kupili su mi motornu testeru, kravu i kozu, a u više navrata pomogli su nam da platimo dug za struju, da obezbedimo zahlihe brašna i drugih namirnica za zimu, da se obučemo i obujemo pre prvih snegova i mrazeva i da deca imaju za autobus do škole - priča Mihrija.
Ova žena borac je, podsećanja radi, "celom svetu" postala poznata po braku sa 50 godina starijim Abdulahom Murićem, neverovatnoj brizi za svog šlogiranog i bolesnog supruga (preminuo prošle godine) i borbi da svoju decu izvede na put.
- Hvala do neba svima koji su nam pomagali poslednjih godina. A, veliko hvala i Muradinu Muriću iz Nemačke i Mithatu Rustemagiću iz Švedske na najnovijim donacijama, Bog neka ih nagradi! Novac ćemo utrošiti za nabavku nekoliko džakova brašna. Mnogo nam znači da brašno kupimo dok je vreme lepo i dok ne moramo da ga od graničnog prelaza Dračenovac do naše kuće kilometrima nosimo na leđima. Zima se bliži, a mi u kući ničeg drugog nemamo. Stariji Ernes je u školi u Rožajama i dolazi samo vikendom, a mlađi Enes i ja sečemo i cepamo drva i spremamo se za hladne zimske dane. Kad se pojavi neki posao u šumi radim i kao drvoseča. Kamo sreće da je ovakvih poslova više - ističe Mihrija i nada se da će joj i tokom zime stići još koja donacija.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Malo radosti zakucalo je i na vrata trošnog kućerka Milana i Eve Milanović i njihove ćerkice Marije-Mare iz zabitog Žunjevića na Rogozni. Naš čitalac i dobrotvor iz Salcburga u Austriji, Srećko Teofilović, poslao im je 60 evra.
- Svaki dinar i svaki evro zlata nam je vredan. Ne znamo šta nam je preče: da li da kupimo najneophodnije namirnice ili da pokrivamo kuću koja nam prokišnjava. Za novi crep i građu potrebno nam je 500-600 evra, a toliko novca nemamo. Po svemu sudeći, i ove zime moraćemo da stavljamo lavor pored naših kreveta i da strahujemo da nam se krov ne uruši - priča Milan i moli nas da dobrotvoru Srećku Teofiloviću prenesemo pozdrave sa Rogozne i veliku zahvalnost.
Zahvaljujući pomoći čitalaca "Vesti", koja traje već pet godina, porodica Milanović kupila je konja i zaprežna kola, motornu testeru, šporet i televizor.
- Predaleko smo od grada na napuštenoj i najsiromašnijoj planini u Srbiji. Teško je na Rogozni opstati, pogotovu nama, jer plodne zemlje i kvalitetne šume nemamo. Ipak, uz pomoć dobrih ljudi koji su nam dva puta kupovali kravu, naša Mara nije gladna. Ove jeseni pošla je u školu i za sada je dobar đak - priča Milanova supruga Eva.
Stipendija koja život znači
Obradovali su se ovih dana i đak pešak Stefan Pendić iz zabitog sela Đonlije na Goliji, njegova majka Rada, stariji i gluvonemi brat Srđan i otac Vladan. Iz Sidneja, od dobrotvora O. V, stigla je nova stipendija, a od anonimnog čitaoca "Vesti" iz Graca u Austriji još 40 evra.
- Stipendija od 120 australijskih dolara, koju Stefan dobija od velikog i dobrog čoveka O. V. iz daleke Australije nama život znači i to moram svaki put da istaknem. Zahvaljujući stipendiji Stefan se na vreme dobro utoplio i spremio za duga pešačenja do škole u udaljenim Šaronjama. Osmi je razred i ovo je poslednja godina njegovog pešačenja. Od iduće jeseni moraće u neku srednju školu u Novom Pazaru. Do grada je predaleko, nema autobusa i neće moći da pešači. Pokušaćemo da mu nađemo neki smeštaj kod rođaka, a nadamo se da će dobrotvor O. V. nastaviti da ga stipendira, jer stipendija će nam tada biti još značajnija. Hvala našem dobrotvoru, pozdravite ga i prenesite mu naše najlepše želje i veliku zahvalnost! - poručuje Rada Pendić.
Žudi za telefonom
Stefan je pre dve godine dobio odličan telefon, vredan 150 evra. Mnogo mu je značio, jer su roditelji uvek znali kada je krenuo iz škole i da li mu je tokom puta potrebna pomoć. Nažalost, pred kraj ove školske godine, na času fizičkog, nezgodno je pao i telefon se polomio. Popravka je nemoguća. Četrdeset evra koje je dobio iz Graca u Austriji čuvaće da, čim sakupi još koji evro, kupi novi telefon. Nada se da će mu neko od naših čitalaca pomoći da mu se ta želja ostvari što pre.
