Kuća izgorela, deca pišu uz sveću
U Dragi, jednom od najvećih sela u tutinskoj opštini, već pet godina, u velikoj muci i nemaštini živi porodica Hafiza Čalakovića (34), nadničara iz ovog sela koji se grčevito bori da, radeći i najteže poslove, prehrani suprugu Nezrinu (36) i decu: Almina (11), Azeminu (9), Kambera (7), Šerifa (5) i malog Kenana koji je na svet došao pre četiri meseca. Do pre pet godina, dok vatrena stihija nije progutala njihovu kuću i sve što su imali, Hafiz i Nezrina su nekako sastavljali kraj sa krajem. Nakon požara, zbog koga su stres preživeli i bolest navukli, sve je, kako kažu, krenulo nizbrdicom...
- Potucali smo se po tuđim kućama i svašta trpeli i preživljavali sve dok nam jedan rođak nije ustupio svoju kuću na korišćenje. U njoj smo skoro dve godine i ne znamo do kada ćemo ostati, niti šta će biti sa nama ako budemo morali da napustimo i ovaj privremeni smeštaj. Da nevolja bude veća, kuća je bez vode i struje, pa deca, troje naših đaka, domaće zadatke često pišu uz svetlo sveće ili petrolejke. Za vodu se snalazimo u komšiluku, grejemo je u kazanu i kupamo se u metalnom koritu. Posebno je bez tople vode zimi teško održati higijenu - priča Hafiz.
Naglašava da nadničeći nekako uspeva da nahrani svih sedam usta, mada, kako kaže, bude i dana kada nema ni za hleb.
- Imamo dobar komšiluk i dobre ljude u lokalnoj prodavnici. Uzmemo često najnužnije namirnice na poček, pa platimo kad dođemo do nekog dinara. O izgradnji kuće ne možemo ni da razmišljamo, jer mesečno ne možemo da uštedimo ni evro. Za sada ne znamo: šta ćemo i kako ćemo dalje. Jedina nada su nam dobri ljudi iz ovog kraja i iz dijaspore. Mnogo žitelja Drage i Tutina radi u inostranstvu i ne znaju za naše muke. Nadamo se da će nam pomoći da nekako dođemo do našeg krova nad glavom. Ne bi nam trebalo mnogo, dve sobice, hodnik i kupatilo, da i ja kao i druge žene okupam i za školu spremim moje mališane. Da i oni imaju televizor, da domaće zadatke pišu uz svetlo sijalice. Svaka pomoć u ovom trenutku nam je dobrodošla - priča Nezrina Čalaković.
Prema njenim rečima od komšija su nedavno dobili kozu koja im mnogo znači, jer deca uvek imaju svežeg mleka. O nevoljama njihove porodice obavešten je i humanitarac Hido Muratović koji je obišao ovu porodicu, a uskoro će joj odneti i najneophodnije namirnice, odeću i obuću.
- Sada je najvažnije da se deca dobro spreme za školu i da ne oskudevaju u hrani i odeći. Ako bude interesovanja i pomoći možda ćemo započeti i kuću, ali o tom potom - kaže Muratović sa kojim možete stupiti u kontakt putem telefona na broj: 00381 64 330 32 40 radi pomoći Čalakovićima.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Uveče najteže
- Preko dana se sa decom igram ispred kuće, a najteže je u sumrak kad nas majka pozove u kuću bez svetla. Sedimo i čekamo da roditelji upale sveću, petrolejku ili neku bateriju. I to moramo da štedimo, jer se sve kupuje. Mnogo bih volela kada bih imala svoje kupatilo, da se lepo istuširam, i televizor da gledam crtane filmove - Hafizova i Nezrinina ćerka Azemina, učenica trećeg razreda osnovne škole.
