Zima ide, a krov prokišnjava
U zabitom Žunjeviću na Rogozni dočekao nas je stari poznanik i višegodišnji štićenik Humanitarnog mosta Milan Milanović. Zamolio nas je da, dok je vreme lepo i dok se do padina Rogozne može kolima, posetimo njega, njegovu suprugu Evu i ćerkicu Maru.
- Mnogo puta do sada pomogli su nam čitaoci "Vesti". Da njih nije bilo ne znam kako bismo opstali u bespuću Rogozne i kako smo prehranili i za školu spremili našu ćerkicu Maru, koja je pre nekoliko dana krenula u prvi razred. Zahvaljujući dobrim ljudima iz celog sveta dobili smo kravu, konja, zaprežna kola, motorne testere, platili smo struju. I što je najvažnije, nismo više gladni. Nažalost, uprkos svoj pomoći, naš život nije se mnogo promenio nabolje, još ne možemo da zaradimo za goli život, a kamoli za popravku kuće koja nam je veliki problem - kaže Milan.
Kaže kako mu je žao što ispada da stalno traže neku pomoć i da su nesposobni da bez tuđe pomoći žive.
- A mi smo baš u nevolji. Naša trošna kuća sa zemljanim podom stara je više od pet decenija, crep je potpuno propao, krov prokišnjava, posle svake jače kiše sve nam je u sobama mokro, nekoliko puta Maru smo morali da pokrivamo šatorskim krilom da ne bi nazebla. Godinama pokušavamo da sakupimo 500-600 evra za novi crep, ali nam ne ide, jer se uvek ispreči nešto važnije. Primera radi, više od polovine donacija potrošili smo za Evino i Marino lečenje u Novom Pazaru - priča Milan.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Naglašava još jednom da mu je neprijatno što mora da traži novu pomoć.
- Niko drugi, osim čitalaca "Vesti", ne može nam pomoći. Za opštinu Novi Pazar ne postojimo, niti za sirotinju ko mari. Obraćali smo se i nekim humanitarnim organizacijama u Novom Pazaru, Kraljevu i Beogradu, pisali smo i Vladi Srbije, odgovora još nema, a zima se bliži, krenuće kiše, a potom i snegovi. Bojimo se da se krov ne sruši i da usred snega i mraza ne ostanemo bez kuće. Za crep nam je po gruboj proceni potrebno 500 do 600 evra. Tek kada otkrijemo kuću videćemo da li nam je potrebna i građa. Moraćemo da platimo i majstore - žali se ovaj napaćeni gorštak, inače jedan od retkih koji su još ostali na ovoj surovoj i siromašnoj planini.
Kaže da kući nemaju ni dinara ušteđevine, jer ni on, ni supruga Eva ne rade, a uprkos ogromnom trudu, od posne planinske zemlje ne mogu da zarade neki dinar.
- Čitaoci "Vesti" pritekli su nam u pomoć kada je naša Mara imala dve godine i kada nismo imali čime da je prehranimo. Pomagali su nam uvek u nevolji, kupili su nam jednu (koja je od studi uginula), pa potom i drugu kravu. Nadamo se da će nam pomoći i da nekako promenimo crep na kući i bar izbetoniramo podove. O kupatilu i drugim normalnim stvarima za većinu porodica još ne možemo ni da razmišljamo. Unapred svima zahvaljujemo, i svima koji su nam do sada pomagali želimo svaku sreću i dobro zdravlje - poručuje Eva Milanović.
Odlazak nije rešenje
Milan i Eva su dobri radnici, ne boje se nikakvog rada. Na žalost, na pustoj Rogozni za njih nema nikakvog posla, čak ni zarade od seče i izvlačenja šume kojoj su se najviše nadali.
- U Novom Pazaru trenutno treba radnika. Zvao nas je jedan proizvođač nameštaja i nudio da nas oboje zaposli. Nismo prihvatili, jer smo od grada udaljeni 50 kilometara, nema nikakvog prevoza, niti mogućnosti da putujemo na posao. Razmišljamo da sve ostavimo (mada i nemamo mnogo šta vrednog) da se zaposlimo u gradu i tamo iznajmimo neki stan. Nevolja je samo u tome što nam niko ne garantuje stalni posao. Šta ako prodamo kravu, tele, kozu i konja, a ostanemo bez posla, gde da se vratimo - pita se Milan.
