Neočekivani dar za šesti rođendan

Nema osobe kojoj priča o surovoj sudbini malenog Alekse Bogdanovića iz Bijeljine ne stegne srce. Stevana Savića iz Nemačke potresao je težak život ovog petogodišnjaka, pa je odlučio da svojim darom od 70 evra makar malo olakša njegovu tešku svakodnevicu. Redakciji "Vesti" uputio je svoju donaciju uz molbu da je uz pozdrave prosledimo, kako je rekao, najmlađem heroju u Bosni i Hercegovini.

BN TV

Tužna sudbina: Aleksa Bogdanović

Novac smo odmah poslali u Bijeljinu, a Aleksina baka Razija Aziri koja brine o ovom mališanu, dočekala je ove vesti sa velikim oduševljenjem.

- Molim vas da prenesete gospodinu Stevanu našu zahvalnost. Uvek me dobrota ljudi razneži i oduševi. Nama puno znači. Aleksi će 18. septembra biti šesti rođendan. Bila sam jako tužna što nemam novca da na bilo koji način obeležim taj mali jubilej. Ipak je on dete, koje kao i svako drugo zaslužuje makar rođendansku tortu i svećice. Sada ću uz ovu donaciju iz Nemačke moći da ga obradujem - rekla je Razija.

Kako kaže, veoma teško žive, i svaka marka za njih je velika kao kuća.

- Borim se i boriću se dok sam živa za njega. On je zlatan dečak, tako mali, a tako vredan i poslušan. Njegova je sudbina teška, ali eto, divnih ljudi ima širom sveta, i uz nas su, pa se nekako pregura. Zaista je mnogo divnih ljudi poslalo pomoć za nas proteklih meseci, ali kada god stigne donacija, ja se iznova iznenadim. Teško je poverovati da u ovom surovom svetu ipak ima toliko dobrih ljudi - kaže Razija. 

Aleksi je majka preminula nakon teške bolesti kada je on imao samo dve godine. Otac nikada nije ni brinuo o njemu. Od tada, on živi sa bakom i petnaestogodišnjom gluvonemom rođakom. Žive od socijalne pomoći koja iznosi oko 120 evra, u iznajmljenoj trošnoj baraci, za koju izdvajaju 60 evra. Pošto im taj novac nije dovoljan ni za najosnovnije potrebe, Aleksa, iako dečačić, sa bakom i rođakom sakuplja stari papir i karton. Za 100 kilograma dobiju samo 15 maraka.

- Aleksa je od dana kada mu je majka umrla, sa mnom, jer s ocem nije ni bio. Ide da skuplja sa mnom ovaj karton, porani u pet sati na pijacu. Bori se onako mali da radi. Dokle ćemo ovako, ja stvarno ne znam - kaže Razija.

Plaši se zime, jer ne zna kako će da kupe ogrev:

- Za nas je to mnogo novca. Svakog meseca strahujem da neću imati da platim kiriju, pa ćemo ostati bez krova nad glavom. Ne brinem se ja za sebe, samo mi je važno da deca ne budu gladna i da im nije hladno. Tuga me uhvati svakog dana kada pogledam Aleksu, zbog tužnog i teškog života koji mora da živi sa svojih nepunih šest godina.