Osvetljenje jedino što žele
Da porodica Darka i Svetlane Jelić sa Peštera više ne živi bez struje i u mraku od srca je poželela i naša čitateljka "Vesti" Rusija Milinković (83) iz dalekog Volongonga u Australiji koja je u zabito selo Janturine, na samoj granici Srbije i Crne Gore, gde Jelići imaju svoj "ranč" poslala 2.500 dolara.
Dok je čitala tekst o Darkovim i Svetlaninim mukama i preteškom odgajanju šestoro mališana bez sijalice, veš-mašine, frižidera, televizora i kompjutera, plemenita Rusija je, kako je napisala u svom pismu, plakala ne verujući da u 21. veku deca još rastu i pišu domaće zadatke uz svetlo petrolejke, a njihova majka Svetlana pere ručno (i na plus i minus 30) u limenom koritu ispred kuće.
Nije bilo lako otići do Janturina, gde se Jelići decenijama grčevito bore da opstanu, i uručiti donaciju iz daleke Australije. I kad je leto do ovog zabitog sela stiže se teško, jer je put od Sjenice do Bara loš, a od Bara do Crvskog i Janturina još lošiji. Kao i obično, svojim terencem pomogao nam je humanitarac i naš saradnik Hido Muratović.
- Evo, vidite, još smo u mraku. Ovde vreme kao da je stalo, živimo kao pre 100 godina, u bespuću, bez vode i struje. Nikakvog pomaka nema. Mi i dalje molimo Elektrodistribuciju u Sjenici i EPS u Beogradu da nam "dovedu svetlo", a oni to uporno, nalazeći nekakve bezvezne odgovore, odbijaju... Žao im da potroše 5.000, 6.000 evra - priča Svetlana Jelić.
Naglašava da iz Sjenice više nema ni obećanja, a da su se nadležni u Beogradu naprasno ućutali.
- Pravdaju se da nam je imanje na granici Srbije i Crne Gore i da ne mogu da dovode struju u "drugu državu", a mi plaćamo porez u Srbiji, glasamo u Srbiji, državljani smo Srbije. Ako im baš smeta ta granična linija, za koju ne znamo ni da postoji, neka nam "žicu" dovedu do ograde ili štale koja je malo podalje od kuće, a mi ćemo potom struju lako "prebaciti" do naše brvnare. To je samo izgovor, nema u Sjenici i Beogradu želje da nam pomognu. Da hoće sve bi završili za jedan dan i ne bi mnogo koštalo - dodaje Svetlana.
Žali što njeni sinovi Mićo (15), Miloš (13), Marko (10) i Marjan (7) i dvogodišnje bliznakinje Marija i Marijana još ne znaju šta je televizor, kompjuter i crtani film...
- Mi već godinama skupljamo novac da platimo sjeničkoj Elektrodistribuciji, odnosno državi Srbiji, da nam dovedu struju. Do sada smo, odvajajući od svojih usta i uz donacije čitalaca "Vesti", uspeli da sakupimo oko 2.000 evra. Sa donacijom Rusije Milanović od 2.500 australijskih dolara (1.600 evra računajući u ovoj protivvrednosti) naša ušteđevina je narasla na oko 3.600 evra. Za koji dan poći ćemo u Sjenicu da im ponudimo ovo što imamo. Ne znam da li će im to biti dovoljno i da li će ih poterati da nam pomognu. A trebalo bi sve da nam urade bez dinara. Ako ne zbog mene i Svetlane, bar zbog ovo šestoro dece koja ostadoše slepa kod očiju. Oni nemaju nikakav dodir sa civilizacijom, u blizini nema ni druge dece, niti ljudi, pomalo su postali divlji. Razumem ih potpuno, ko ne bi podivljao u ovom bespuću i mraku - pita se glava porodice Darko Jelić.
Humanitarac Hido Muratović kaže da je donacija iz Vulongonga možda prelomna i presudna u borbi za bolji život Jelića...
- Suma koju su prikupili nije mala. Pokušaćemo da ubedimo EPS da im struju dovedu o trošku države, a da sakupljeni novac potroše za uređenje kuće i nabavku aparata za domaćinstvo. Ako odbiju, ponudićemo im svih 3.600 evra, ako ni to ne bude dovoljno sakupljaćemo dalje. Ova deca zaslužuju svetlo i moraju ga imati - kaže Muratović.
Molićemo za vaše zdravlje!
- Hvala našoj dobrotvorki Rusiji, čuli smo da je plakala zbog nas i da se puno isekirala čitajući tekst o našim nevoljama. Bože, kako ima dobrih ljudi! Hvala joj, svako veče pred spavanje pomolićemo se za njeno zdravlje i sreću. Bog neka je čuva. Ne znamo da li će svetlo stići ove ili neke druge jeseni, ali znamo da se mi nećemo predati! Da ćemo ostati na svom ognjištu i da ćemo se hrabro, kao i do sada, uhvatiti u koštac sa pešterskim mrazevima, mrakom, mukom i nerazumevanjem onih koji su dužni da nam pomognu. Valjda će i nas jednoga dana ogrejati sunce - poruka je Svetlana Jelić.
Nema uslova za dalje školovanje
Darkov i Svetlanin najstariji sin Mićo, završio je osmi razred. Do škole u Crvskom svakodnevno je pešačio po desetak kilometara, zimi je na časove išao na konju.
- Druga deca pričaju o fudbalu i košarci, svetskom prvenstvu u Rusiji i slično, a mi ne znamo ni gde je Sjenica. Nikada nismo bili u gradu... Završio sam osmi razred, trebalo bi da nastavim školovanje, ali je to u našim uslovima nemoguće. Odlučio sam da ostanem u Janturinama i da pomognem ocu i majci u odgajanju druge dece. Možda jednoga dana i krenem u školu - iskreno će Mićo.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
