Neprestana borba za opstanak
Ne prođe nijedan značajniji verski ili državni praznik u Srbiji, a da Rajka Tarlać, velika dobrotvorka iz Sidneja, zajedno sa isto toliko humanim prijateljima ne obraduje Vukomira Tomovića iz Novog Pazara, nevoljnika koji godinama sam i uz mnogo muka brine o nepokretnim i bolesnim sinovima.
Tako je bilo i uoči ovog Ilindana. Ponovo je iz daleke Australije stigla donacija od 200 dolara, za novu radost Vukomira i njegovih sinova Ivana (41) i Predraga (31).
- Čim ste me pozvali i javili za donaciju odmah sam znao da je od Rajke Tarlać. Jedino nam još ona pomaže, svi drugi su nas zaboravili. Za moje sinove ona je "majka Rajka". Nikada je nisu ni čuli, ni videli, a vole je kao njihovu pokojnu majku Zoru. Ne prođe ni mesec-dva, a Rajka nam pošalje poneku novčani injekciju, i uvek u pravom trenutku kad u kući nemamo ni dinara, kao da nas gleda negde odozgo i priskače u pomoć kad nam je najpotrebnije - priča bolešljivi Vukomir.
Kako kaže, sve teže brine o svojim sinovima.
- Sve smo nervozniji, i oni i ja. Posebno u periodu ovih letnjih vrućina i vlage. Treba ih uneti u kuću, presvući, okupati, nahraniti. Sve moram sam, uz sve to moram i da zaradim koji dinar da bismo preživeli, ali i da odem u šumu na Rogozni i pripremim drva za zimu. Još se borim, ali i brinem jer godine pristižu, a zdravlje popušta. Hvala "majka Rajki", da nije nje bilo bi nam mnogo teže. Kupićemo najosnovnije namirnice, nabavićemo potrebne lekove, biće i za benzin i odvoženje Ivana u Novopazarsku banju, a Peđe u Socijalnu ustanovu u Novom Pazaru gde smo izdejstvovali njegov dnevni boravak - dodaje Vukomir i moli nas da prenesemo najsrdačnije pozdrave i zahvalnost velikoj Rajki Tarlać.
Tragični gen
Sudbina je htela da i Vukomirova unuka Katarina (14), ćerka njegovog trećeg i zdravog sina Zorana i snaje Marine oboli od cerebralne paralize. Nikada nije prohodala, od rođenja je u invalidskim kolicima. Svi pokušaji roditelja da joj pomognu do sada su ostali bez rezultata.
- Ne znam šta sam Bogu zgrešio da me zadese ovakve nesreće. Život baš zna da bude surov i težak. Ali, moram se boriti dok god koračam ovom zemljom. Za Ivana i Predraga nade više nema, a za Katarinu se još nadam. Mlada je, možda medicina napreduje, možda se nađe leka za nju - nada se Vukomir.
Vukomirov stariji sin Ivan, koji najviše vremena provodi u Specijalnoj bolnici za lečenje obolelih od mišićne distrofije u Novopazarskoj Banji, poručuje:
- Pozdravite nam "mama Rajku", mnogo je volimo, ne samo zbog pomoći koju nam šalje već i zbog istinske majčinske brige o nama. Želimo joj dobro zdravlje i da nam još dugo i dugo u radosti poživi. Nema ovde, niti bilo gde, leka za nas. Znamo mi to i ničemu se boljem ne nadamo. Ali, mnogo mi znači banja, pogotovu kad su ove vremenske promene i kada imam bolove, a i nisam usamljen, sretnem tokom terapija mnogo ljudi i osoblja u Banji.
Mlađi Predrag nedavno je dobio "mesto" u Specijalnoj socijalnoj ustanovi u Novom Pazaru gde, kad god Vukomir uspe da ga odvede, može da boravi od sedam ujutru do pet sati posle podne. Nevolja je što Ivan i Predrag imaju samo jedna invalidska kolica, koja menjaju, pa "na terenu" i u "šetnji" može da bude samo jedan.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Podsetimo, porodica Tomović živela je u zabitom Pasijem Potoku na Rogozni, udaljenom 30 kilometara od Novog Pazara. Pre 15 godina čitaoce "Vesti" ganule su slike nepokretnih mladića koje njihov otac Vukomir i sada pokojna majka Zora na leđima, po kiši, snegu i mrazu nose do lekara u Novom Pazaru. Mnogi su tada poželeli da im pomognu. Uz pomoć opštine Novi Pazar, koja je dodelila plac, čitaoci "Vesti" izgradili su im kuću u naselju Šestovo na periferiji Novog Pazara. Od tada žive mnogo bolje, ali nevolje koje nosi njihova bolest su ostale i ostaće do kraja Vukomirovog i njihovog života. Da su u nekoj uređenijoj državi, bilo bi im mnogo lakše, u Srbiji ih, nažalost, čeka stalna borba za goli opstanak.
Pomoć stigla na tri od četiri adrese
Podsećanja radi, povodom nastupajućih crkvenih praznika, 800 dolara za četiri porodice u nevolji, sakupili su i poslali redovni donatori: anonimni sveštenik SPC u Australiji, Rada Marković, Obrad Marić i Rajka Tarlać. Pomoć od po 200 dolara, tako je već otišla u ruke siromašne familije Zarić iz Trnjaka kod Bijeljine, porodice Janoša Papa iz Mužlje kod Zrenjanina, koja isto muke muči sa teškom svakodnevicom jer broji četiri bolesna člana, a sada i Vukomira Tomovića iz Šestova kod Novog Pazara.
Poslednji dar, takođe od 200 dolara, već je na putu i porodici Slobodana Bandovića u selu Gradac na Pešteru, koja sa troje maloletne dece živi u katastrofalnim uslovima. Uručenje ćemo, kao i uvek, zabeležiti slikom i rečju u jednom od narednih izdanja našeg lista.
