Da život u blatu postane prošlost
Nakon mnogo godina sirotinje, smrzavanja i patnje u trošnoj udžerici, nedostojnoj za život čoveka, kao i teške borbe za zdravlje srednjeg sina Radiše (6), koji od rođenja ne govori, za samo nedelju dana dve lepe stvari dogodile su se Slobodanu i Stanki Bandović iz zabitog sela Gradac na Pešteru.
Najpre je, posle više snimanja i lekarskih pregleda, konsultacija u Beogradu, dobijenih lekova, saveta i kratkotrajnog rada sa logopedom, mali Radiša konačno "progovorio", a samo tri dana kasnije pala je i odluka dobrih ljudi da Slobodanu, Stanki, baki Mariji (Slobodanovoj majci) i deci: Stefanu (8), Radiši (6) i Petru (3) započnu kuću.
- Novca nemamo dovoljno, ali smo ipak rešili da iskopamo temelje, nalijemo prvu ploču i nabavimo materijal za zidanje. Oko 1.000 evra obezbediće čitaoci "Vesti" koji su i do sada pomagali siromašnima i bolesnima u ovom kraju, a deo (500 evra) pristigao je od dobrotvora Boška Vukića iz Filingena u Nemačkoj.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Da se uključe u akciju izrazili su spremnost i još neki biznismeni iz Sjenice kod kojih Slobodan privremeno radi. Više nismo smeli da čekamo. Njihovu straćaru dva puta umalo nije srušila oluja, ne znam kako će, ako kuću ne završimo, prezimiti zimu - ističe poznati humanitarac i naš saradnik Hido Muratović i dodaje:
- Važno je da počnemo sa gradnjom. Narod kaže da kad se kuća gradi i Bog pomaže. I mi se nadamo u božju pomoć, ali i u pomoć dobrih ljudi poreklom iz ovog kraja rasutih širom sveta. Mnogo kuća izgradili smo siromašnima, bolesnima i gladnima. Verujem, izgradićemo i ovu površine oko 50 kvadrata, žalosno je da troje dece i bukvalno spava i raste u blatu. Ovakva odluka kod Bandovića dočekana je sa oduševljenjem.
- Baš smo se obradovali, prvo Radišinom napretku u govoru, a potom i zbog odluke dobrih ljudi da nam započnu kuću. Naš Radiša nastavlja rad sa logopedom i nadamo se da će njegov govor biti sve bolji. Moraće i na još jednu lakšu operaciju mošnica(operisan i u aprilu) koju će obaviti lekari u Prijepolju. Što se kuće tiče, nemoćni smo da sami bilo šta preduzmemo. Sve je u rukama Hida Muratovića i čitalaca "Vesti".
Nadam se da će, kad izgradnja krene, pomoći i opština Sjenica kojoj sam se više puta obraćao za pomoć i nikada je nisam dobio - priča Slobodan.
Naglašava da ove "čudne godine" na Pešteru skoro svakodnevno pada kiša, nekada su to i prave provale oblaka i oluje koje ozbiljno ugrožavaju njegov kućerak koji često bude prepun vode.
- Kuća nam je puna blata. Nemamo ni vodu, pa je vrlo teško održati higijenu i sačuvati decu od prehlade i zaraze. Veš perem ručno u plastičnom koritu ispred kuće. Zato kad je hladno ruke hoće da mi otpadnu od studeni.
Dok perem obično maštam o kupatilu sa toplom vodom u kome bih okupala decu, ali i oprala njihovu i našu odeću. Za sada je to sve samo san, daj bože da jednoga dana postane i java - žali se Slobodanova supruga Stanka.
Ostali bez krave
U improvizovanoj štalici nedaleko od kuće, Slobodan i Stanka drže kravu i kozu koju su im kupili dobri ljudi iz Sjenice.
- Imali smo dve krave, ali nam je jedna uginula prošle zime, ne znam da li od studeni ili nečega drugog. Baš smo se nasekirali. Mnogo nam je značila, jer su deca uvek imala mleka i mlečnih proizvoda, kojima se uglavnom hranimo.
Sad se desi da (dok se krava ne muze) nekada ostanemo bez mleka. Još jedna krava bi nam pomogla da rešimo sve naše potrebe, ali i da prodamo po koji kilogram sjeničkog sira, i tako kupimo najosnovnije namirnice, a deci odeću i knjige za školu - ističe Slobodan i sprema se da, dok je leto, utopli štalu kako iduće zime ne bi ostao i bez jedine krave koju ima.
