"Pomoć od Boga" stigla iz Melburna
Tužna, gotovo nestvarna životna priča o petočlanoj porodici srpskog pesnika Rajice Markovića iz Kragujevca koja jedva krpi kraj s krajem, preživljavajući sa svega 100 evra mesečno, nikoga nije ostavila ravnodušnim. Među prvima su se javili naši čitaoci iz Melburna s donacijom od 150 australijskih dolara.
Bez želje da o sebi kažu nešto više, jer dobročinstvo je najbolje ime i prezime dobrih ljudi, našoj redakciji u Sidneju predstavile su se samo kao Nada i Slavica. Rajica Marković je gotovo minut vremena ostao nem u telefonskom razgovoru kada smo mu javili lepe vesti.
- Zaista ne znam šta da kažem, zatečen sam dobrotom tih žena iz daleke Australije. Hvala im od srca, jer u ovo današnje vreme kada se ljudi uglavnom bore samo za sebe i sopstveno preživljavanje, veliki gest je i lepa reč utehe, a posebno kada neko odvoji od svojih usta da bi neko drugi imao - priča u jednom dahu Marković.
Kada smo radili priču sa ovim pesnikom koji je od pre nekoliko meseci i zvanično uvršten u enciklopediju savremenih srpskih pisaca, on je sa porodicom bio u totalnom mraku zato što mu je zbog neplaćenih računa, isečena struja. Lepa vest iz Australije usledila je nedugo pošto je i njegova porodica, posle 19 dana ponovo dobila struju.
Muka "nevidljiva" za opštinu
Mada za Rajicu Markovića zna ceo Kragujevac, nadležne opštinske službe, kako tvrdi, do sada ga ni jednom nisu kontaktirale, barem da pitaju kako je preživljavati sa troje dece. Istovremeno, ni Rajica ne bi prihvatio opštinsku milostinju.
- I ja i moja deca tražimo samo pravo da radimo i ništa više od toga - kaže ponosno ovaj pesnik.
Njemu, naime i pored uspeha na književnom polju niko nije ponudio čak ni mesto bibliotekara u lokalnoj biblioteci.
- Umetnost je postala privilegija partijskih kadrova koji se međusobno zapošljavaju, međusobno dele nagrade i privilegije. Ne želim da pripadam tom svetu - ističe Marković
- Žalio sam se na tu odluku Opštinskom sudu u Kragujevcu i mada stanujemo na svega 500 metara od tog suda, tek posle 19 dana je stiglo rešenje kojim se uvažava moja žalba i nalaže da mi se ponovo priključi struja - veli ovaj pesnik koji u pedesetak kvadrata živi sa suprugom i troje dece: Hristinom (9), Nikolajem (16) i Oliverom (28). Najstarije kćerke, Silva (33) i Aleksandra (30) su se udale i odselile.
Aleksandra se porodila pre nešto više od mesec dana, ali Rajica i njegova supruga nisu imali za "babine". Nisu se naljutili na njih, shvataju šta je nemanje.
Markovići preživljavaju sa oko 100 evra mesečno. Tačnije, od 8.000 njegove penzije i još 2.700 na ime dečje pomoći. Da apsurd bude kompletan, država je, tek pošto je pre oko godinu i po dobio rešenje o penziji, "shvatila" da su mu obračunali više od onoga što mu pripada, pa je od penzije koja je 13.500 počelo da mu se mesečno oduzima po 5.000 dinara.
- I tako će biti sledeće dve godine. Navodno dugujem 180.000 dinara zato što mi je zaračunato dve godine više radnog staža od postojećeg. Nisam se žalio. Ne znam šta bih time postigao - iskreno će Rajica.
Olivera i gitara
Porodica Marković dokazuje da je u osiromašenoj Srbiji moguće biti srećan i bez velikog bogatstva, odnosno da je za skladan život suštinski potrebno jako malo.
- Kada nam je jako teško, kada pomislimo da više nema dalje, onda nam dodatnu snagu uliju deca. Olivera se uhvati gitare i onda svi zapevamo - priča ponosno Rajica.
Olivera ima 28 godina i završila je za operatera mašinske obrade. Ali, iako već godinama uredno konkuriše za posao u Zastava oružju, svaki put umesto posla dobije obećanje "da ne brine".
- Kada je 21. oktobra prošle godine bila kod direktora, on je rekao sekretarici da ubeleži "pozvati pri prvom novom prijemu". U međuvremenu je zaposleno oko 1.000 drugih radnika, ali ne i ona - kaže kroz gorak osmeh Rajica
Markoviće pritiskaju i sudski izvršitelji, a Rajica kroz gorak osmeh navodi da se na njega navrlo "četiri izvršiteljske kancelarije".
- Zbog nemogućnosti da prehranjujem decu, a istovremeno i plaćam infostan i struju, uveliko sam na sudu zbog nastalih dugova. Nisu to neki veliki novci, svaka izvršiteljska kancelarija potražuje po oko 20.000 dinara, ali kada se tome dodaju i "njihove" usluge, onda je to za mene ozbiljan novac. Ne bežim od toga da platim šta sam dužan, ali valjda bi to značilo da sem obaveza imam i neka prava, a ja ih nemam. Zato se od tih izvršitelja branim uz pomoć kancelarije za besplatnu pravnu pomoć koji mi pomažu da odbranim svoje pravo zagarantovano Ustavom. Negde sam to uspeo, a negde taj posao tek treba da počne - veli ovaj pesnik koji je do sada, mahom zahvaljujući sredstvima dobijenim na konkursima, objavio devet knjiga, od čega sedam poezije.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
