Milosrđe hvale vredno
Dragana Radočaja (21) iz Ljeskara kod Prijedora, sa sindromom "staklenih kostiju", reporteri "Vesti" nedavno su obradovali u ime Ljudi dobre volje iz Toronta uručivši mu novčanu pošiljku od 200 kanadskih dolara. Dragan se silno obradovao ovom iznenadnom poklonu i zahvalio se svojim bezazlenim dečačkim osmehom i glasom.
- Neizmerno hvala mojim dalekim prijateljima i dobrotvorima koji će ovom pošiljkom omogućiti da ispunim svoju veliku želju, a to je da kupim auto. Nameravam da kupim polovan mini-kombi kako bih mogao elektronskim kolicima unazad ući u njega. A za te namene bismo morali izgraditi i prilaznu rampu. Tako ćemo bar mama i ja moći sami da idemo gde je neophodno. Ovako, mora uvek neko da me prenosi, što je muka teška - priča Dragan.
Napominje da je sačuvao i pošiljku od prošle godine od 500 dolara, koju je dobio od Kola srpskih sestara iz Melburna.
- Ozbiljno sam se dao u štednju. Sve što zaradim praveći origami figurice, ostavljam na stranu kako bih jednog dana kupio auto i time olakšao kretanje na malo dužim relacijama, kao što je odlazak do grada Prijedora ili Banjaluke. To će mi mnogo značiti - iskreno će Dragan Radočaj, koga vedrina i entuzijazam, kao i volja da pokaže svoju kreativnost kojom je obdaren uprkos tome što je u invalidskim kolicima ne napuštaju.
Dar i Gajićima
Još 100 kanadskih dolara Ljudi dobre volje iz Toronta stiglo je u ruke porodice 14-godišnje Milane Gajić iz Banjaluke, oboleloj od Laforine bolesti, neurološkog oboljenja sa kojim su mnoga deca izgubila životnu bitku.
- Borba Milaninih roditelja sa strašnom bolešću ćerki ih je iscrpla, ali ih nije slomila. Odlučni su da se bore do poslednjeg daha i pronalaska leka. Hvala tim dobrim dušama što su mislile na njih - reči su Marije Gajić, Milanine tetke koja je dar preuzela u ime porodice.
Ovaj dražesni i simpatični mladić koji priraste za srce svakom ko ga bar jednom vidi ili čuje, osvojio je i naše čitaoce. Zahvaljujući donatorima iz Norveške i njihovom daru, u maju 2014. godine, Dragan je dobio kolica na elektronski pogon koja su ga, kako je rekao, preporodila i sa kojima je postao potpuno druga osoba, jer se osećao kao da je dobio "noge na poklon". Zato i ne čudi što ga se neko od dobrih ljudi povremeno seti i poželi da mu pomogne da se izbori za svoje lakše sutra, poput naših humanih čitalaca iz Kanade.
A kako je Dosta Miki Bauer iz Frankfurta za života učinila mnogo toga i ostavila dubok trag u svemu što je činila, zbog čega će je mnogi dugo pominjati, to je iza sebe ostavila još jedno dobro delo koje danas beležimo. Uprkos tome što se Dosta nadljudskom snagom borila sa opakom bolešću i verovala u pobedu, bila je svesna i blizine sudnjeg dana koji je nastojala da odloži koliko je mogla, jer kako je rekla: "Ima još mnogo onih kojima je potrebna moju pomoć."
Zato je u svom okruženju sve isplanirala kako će funkcionisati i kada nje više ne bude bilo. Dosta Miki Bauer je bila žena koja je mislila na sve i svakog. Onaj kojeg je neizmerno volela i kome je godinama pomagala je Marko Majstorović iz njene rodne Omarske. Dosta se pobrinula da Marku pomogne i kad nje više ne bude.
Tako je nekoliko dana pred smrt ostavila za Marka 500 evra da može sebi da uplati vozački ispit. Dosta se na svoj poseban način, takođe, pobrinula da Marku pomogne do kraja škovanja, jer završava treći razred srednje Elektrotehničke škole u Prijedoru, smer električar.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
