Nemili događaji zasenili sreću

Proteklih dana deo donacije od 2.500 evra anonimnog donatora iz Bad Homburga stigao je u ruke samohrane majke Vuke Barbu (39) iz Mramorka i njenih troje mališana, blizanaca Davora i Dijane (9), kao i trogodišnjeg Save obolelog od tumora na mozgu.

S. Živanović

U dopisništvu "Vesti" preuzela donaciju i pakete: Vuka Barbu

Vuka je novac preuzela u beogradskom Dopisništvu "Vesti", zajedno sa paketom familije Ćirović iz Nemačke, ali i tri slatka paketića koja je za ugrožene štićenike Humanitarnog mosta darovao Koncern Bambi a. d. Čim su se novac, ali i darovi našli u njenim rukama, to je Vuka Barbu zajedno sa prethodnim donacijama (3.000) koje je tokom cele godine dobijala isključivo od čitalaca "Vesti", čuvala i štedela, dogovorila i kupovinu jedne starije kuće sa kupatilom i okućnicom u Mramorku.

Za kuću je morala da izdvoji 5.000 evra, a od preostalog novca da plati sve dažbine i advokata kako bi sve proteklo u redu. Ovim potezom, posle više od godinu dana borbe za sopstveni krov nad glavom i pristojne uslove za život problemi ove porodice većinski su rešeni.

- Kako se zahvaliti svim divnim ljudima, koji su uz nas već godinu dana, ne znam više ni sama. Bog nas je pogledao kroz tog divnog čoveka, "Vesti", Humanitarni most i pregršt ljudi dobrog srca i poput familije Ćirović. Plakala sam od sreće danima i sve dok smo sređivali dokumentaciju za kupovinu kuće. Toliko sam bila srećna da čim je i to obavljeno, od ostatka novca odmah sam se dala na posao i angažovala majstore da nam okreče prostorije, uvedu vodu, ali i srede deo krova, koji nažalost prokišnjava. Međutim, ceh svih tih radova, kao i kupovina bojlera za kupatilo, prevazišli su sumu od one koju sam imala. I tako sam se opet našla u nevolji - iskreno će Vuka Barbu dodavši:

Radovi u toku

Hvala je mala reč...

- Da sam mogla, verujte da bih najradije kupila kuću u koju ne mora da se uloži ni dinar. Ali, za ovaj novac, to je najviše što se moglo. Znam da ću u nju i u buduće morati da ulažem, ali bar deca i ja znamo da je naša i da nas niko ne može izbaciti na ulicu. Isto tako da možemo da posadimo baštu, držimo živinu i borimo se za bolje sutra. Nisam nezahvalna i ne zaboravljam, niti ću ikada moći sve ono što su dobri čitaoci "Vesti" činili za nas čitave godine. Samo zahvaljujući njihovoj pomoći doživeli smo i pregršt lepih trenutaka i dana, o kakvim smo samo mogli da maštamo. Čak smo i praznike obeležavali dostojno. Hvala je zaista mala reč. Bog im podario svako zdravlje i sreću - kazala je Vuka Barbu.

Plemeniti čitaoci "Vesti" koji mogu i žele da pomognu Vuki da bar tokom ovih teških dana ima za najosnovnije i da se konačno sa decom skrasi i svije topli dom, mogu je kontaktirati putem telefona na broj: 00 381 60 300 64 02 i dogovoriti se s njom oko načina dostave pomoći.

- Ni sama ne znam kako to Bog uredi, ali deca i ja smo u jednom trenutku ostali bez dinara i hrane u kući, jer sam morala i sve što sam primila od socijalnog da dam majstorima, kao što sam se i dogovorila sa njima, jer drugih primanja nemam. Baš tada, kada nisam znala šta ću ni kud ću, na pragu naše sadašnje udžerice pojavio se Sava iz Pančeva, koji nam je i ranije pomagao. Doneo nam je polovnu kuhinju i laminat da stavim u dečju sobu, hranu, a darovao je i 14.000 dinara. Spasao nas je. Ni tri života da živim, ne mogu da mu se dovoljno odužim!
Za ovu hrabru i istrajnu majku, koja je preko svojih leđa prebacila mnogo toga tužnog i ružnog, a da mališanima omogući sopstveni krov nad glavom, dani neizvesnosti još nisu završeni. Zdravstveno stanje njenog najmlađeg sina, trogodišnjeg Save, obolelog od tumora na mozgu, opet je pogoršano, zbog sve češćih epi-napada. Da Vuki bude još teže, to je i jedno od blizanaca, mali Davor (9), imao nesreću. Opekao je obe ruke na šporetu, tako da su ovi nemili događaji bacili u senku neizmernu sreću oko kupovine kuće koju bi uskoro trebali da obiđu i naši reporteri.

- Sava zbog tumora nije dobro. Šta će biti sa njim ne znam, strah me je svega, jer vidim da mu nije dobro i moram da ga kod lekara, a sada zaista nemam od čega. Baš kao ni da Davoru kupim gaze za opekotine. Trošna kuća u kojoj smo sada, tačnije soba, koja pri tom i nije naša, ne može da se zagreje ni uz konstantno loženje "smederevca", pa se tako i Davor u želji da se zagreje prevario i ruke stavio preblizu šporeta. U svoj ovoj muci, jedino što me gura napred, to je da ćemo se uz Božju pomoć preseliti odavde, čim radovi na kući budu privedeni kraju. Istina, da bi uspeli u tome, treba nam još malo podrške. Nadam se i molim za razumevanje. Svesna sam da je i ovo ogromna stvar i da nam je mnogo ljudi priteklo u susret, to im nikada neću zaboraviti i blagosiljaću ih dok sam živa - poručila je Vuka Barbu svima koji su joj pomogli da pregura najteže dane od kada je izašla iz kruga pakla i porodičnog nasilja bivšeg supruga.