Decenija borbe za Ognjenov glas
Teška borba, koju već 11 godina vodi porodica Ognjena Dragojevića (25) iz Laktaša, koji je u stanju budne kome, još nije okončana. Istina, o Ognjenu su "Vesti" prvi put pisale pre pune decenije, kada su roditelji Ljubinko i Snježana Dragojević potražili pomoć od svojih humanih zemljaka u dijaspori, kako bi ga odveli u Lijež i ustanovili da li uopšte i postoji nada da se Ognjen jednog dana probudi nakon teške saobraćajne nesreće.
Plemeniti čitaoci "Vesti" nisu ostali ravnodušni i pomoć je stizala iz celog sveta, ali i podrška od same države, zbog čega je Ognjen i otputovao u Lijež na ispitivanja. Ustanovljeno je da nije "biljka" i da ima nade da se jednog dana vrati u normalne životne tokove, ali kada, to niko nije mogao, niti se usudio da prognozira. Godine su prohujale, neumorni roditelji davali su sve od sebe da nemoguće učine mogućim. Međutim, bez napretka medicine na tom polju, ništa značajnije se nije moglo uraditi. Ipak, ukazala se nova nada u jednoj poliklinici u Zagrebu.
Kontakt za pomoć
Svi koji žele da pomognu da se ovaj hrabri mladić probudi iz stanja u kojem se nalazi i stane na svoje noge mogu uplatiti novac na žiro-račun u NLB Razvojnoj banci, broj: 5620998111233032 na ime Ljubinko Dragojević, Lug bb 78250 Laktaši. Otvoren je i devizni račun. IBAN: BA395620998144953142, SWIFT BIC: RAZBBA22, a broj telefona je: 00387 65 376 468.
- Kucali smo na mnoga vrata, od klinike do klinike, od banje do banje i bez većeg uspeha. To je naš sin, zenica oka. Ne možemo ga pustiti. Roditeljska ljubav je neopisiva i nema šta ne bi uradili za svoje dete. Sudbina je tako htela, da u 14. godini doživi strašnu nesreću i sa tim smo se pomirili. Zato je tračak nade, koju su nam pružili lekari u zagrebačkoj privatnoj poliklinici koji robotikom vraćaju pokrete, za nas poput čuda. Krajem prošle godine pregledali su Ognjena i zakazali lečenje u aprilu ove godine. Dakle, ta neurorehabilitacija vratila nam je i nadu za oporavak našeg sina. Teško je i opisati kako smo se Snježana i ja osećali kada je tokom pregleda već u prvom minutu Ognjen reagovao na stimulacije i pomerao noge. Tada je i utvrđeno da kod njega nema prekida motorike, što je veoma važno. Tragom dobrih vesti, čak sam posetio i Danijelu Kovačević iz Inđije koja je osam godina bila u komi i koju su ovim metodama lečili na klinici u Nemačkoj i uspeli da je probude. Videvši je uživo i taj napredak, to nas je tek ohrabrilo - iskreno će Ljubinko Dragojević.
Međutim, u celoj toj situaciji dolazi se i do one materijalne strane, koja nikad nije nimalo prijatna, pa tako ni saznanje da bi za ovakav vid lečenja u Zagrebu za tri meseca, za smeštaj i hranu trebalo izdvojiti čak 15.000 evra, koje Dragojevići sami nikako ne mogu da obezbede. Ljubinko i Snježana su nezaposleni, a jedine prihode u njihovu kuću donosi stariji sin Saša. Dragojevići ističu da su sve ove godine uspevali, isto tako zahvaljujući ljudima dobre volje da obezbede novac za Ognjenove skupe terapije lekovima iz Rusije, za koju je potrebno svaki put izdvojiti čak 2.000 evra.
Svaki pokret veliki uspeh
Za Ljubinka i Snježanu koji se skoro i ne odvajaju od svog sina, svaki, pa i najmanji njegov pokret je veliki uspeh. Iako je budan i čuje sve što se oko njega dešava, Ognjen još ne može da priča, niti da se kreće. U stanju je da odreaguje na nešto što se od njega traži, ali zbog spazma mišića i to može biti otežano. Ipak, roditelji nisu odustali i žive za dan kada će im se obratiti.
- Iskreno govoreći nemamo kud, do da naše plemenite zemljake ponovo zamolimo za pomoć. Oni su nam i proteklog puta bili veliki oslonac i to nikada nećemo zaboraviti. Zahvalni smo do neba. Pokušali smo i zamolili dobre sugrađane za pomoć, ali odziv nije ni izbliza dovoljan da bismo Ognjena mogli da povedemo u Zagreb. Prikupili smo oko 1.000 evra, a gde je preostalih 14.000? Svestan sam i da pacijenti kao što je naš Ognjen uvek budu skrajnuti i u zapećku, ali svakom čoveku je njegova muka najteža. Mi se borimo više od deset godina sa tim i prošli smo sijaset situacija, dobrih i loših. Ne dao Bog nikome Ognjenov ili naš usud. Molimo za razumevanje, ono nam znači koliko i pomoć koju nam pružaju - rekao je Ljubinko Dragojević, uzdajući se u humanost naših čitalaca, čije je srce veliko poput okeana.
