Sedam duša u jednoj sobi
Da smo svi u Božjim rukama govori i sudbina siromašne porodice Stojilković iz planinskog sela Nova Brezovica, udaljenog 30-ak kilometara od Vranja. Kad smo ih krajem 2014. godine posetili živeli su u velikom siromaštvu, a danas skromno započeli novu kuću, koja im je neophodna da bi njih sedmoro opstalo.
Sve zahvaljujući početnoj finansijskoj injekciji Srpskog penzionerskog kluba iz Ciriha.
Istina, u dva navrata, jer su plemeniti ljudi iz tog kluba poslali donacije Stojilkovićima, 2016. u junu 1.200 švajcarskih franaka, a naredne 2017. godine još 1000.
Oduševljen pristiglim novcem, glava kuće Slavoljub rešio je da u svom dvorištu u zaseoku Reka, na kućnom ognjištu, započne izgradnju kuće.
Smeli potez, kome su se mnogi podsmevali, danas je izvesna realnost kojoj se svi ispod planine Koćurac dive.
Otpočeli su radove, a sa drugom donacijom došli do prve ploče, do prizemnih prostorija i podruma, doduše, za sada samo ozidanih.
- Eh, sa kakvom radošću radimo, sa kakvim elanom?! Sve što mogu sam radim, što ne mogu zovem majstore, nekima platim, a većini odradim poslove oko drva, bilo čega. Kuća se nazire, deca pevaju od radosti, po desetak puta dnevno izađu da je vide, da se popnu na ploču. A meni suze radosnice kvase lice - sasipa pun emocija Slavoljub.
Materijal najpotrebniji
- Svi se nadamo da će ovo biti poslednja zima u opasnoj po život kućici. Hvala dragom Bogu, pa ove zime nema velikih smetova. Nadamo se da ćemo se do naredne zime useliti u novu kuću, ako Bog da i dobri ljudi pomognu da dođemo do potrebnog materijala. Hvala "Vestima" i Humanitarnom mostu, ne možemo da verujemo da tako nešto postoji. Hvala našim penzionerima iz Ciriha, Bog im blagoslovio stope kojima gaze po životnim stazama. Molićemo se za njihovo zdravlje u vjek i vjekova - ispraća nas nasmejani Slavoljub sa porodicom.
Ne krije da bez pomoći penzionerskog kluba iz Ciriha ne bi bilo ništa.
- Bog neka je na pomoći dobrim ljudima, čitaocima "Vesti", zahvaljujući kojima je naš život dobio svetliju budućnost i lepšu, sigurniju dimenziju. Penzionerski klub iz Ciriha nas je pokrenuo da ozbiljnije porazmislimo o budućnosti i trgli smo se. Ovu staru kuću, čatmaru, iskrivljenu na temelju od pločastog kamena i trema koji se jedva drži na crvotočnim gredama, zamenićemo novom. Svaki dan kad se probudim obilazim je po nekoliko puta da vidim da nije popustila, da mi ne pobije decu - kaže Slavoljub.
Njemu je svaka pomoć dragocena, u materijalu, drugo ne traži. Za ostalo, pa i hranu, odeću i obuću se snalazi. Pomažu mu dobri ljudi iz Vranja.
- Bojan mi je odmalena u kolicima, boluje od atrofije mišića, pa smo uz pomoć dobrih ljudi iz Vranja uspeli da dođemo do "tuđe nege" i novčanih primanja po tom osnovu. Taj novac koristimo za izgradnju kuće, a očevu penziju koja je nešto više od 100 evra i moje dnevnice kada radim po šumama na branju drva, za ishranu i ostale dažbine. Imamo manju bašticu, pa rodi od svega pomalo, a mi zadovoljni. Oko bašte rade supruga Radica, otac Milan, ali i devojčice Bojana i Miljana. Kad rade, Bojana postavimo na krevet i on brine o dvogodišnjem bratiću Danijelu. Molimo se Bogorodici i svim svetima na pomoći. Imamo kozu, ishranimo svinju, pa se snalazimo za hranu, važno je da ne gladujemo. Postali smo domaćinska kuća, siromašna, ali čestita i poštena kakva je oduvek bila - navodi Slavoljub.
Da bi otpočeo zidanje još jednog sprata potreban mu je materijal. Nada se da će dobri ljudi, plemenitog srca da mu pomognu.
Da će pomoći Bojanu, Bojani, Miljani i najmlađem Danijelu da se raduju u novoj kući, da imaju sobe gde će spavati, učiti, jesti, a ne kao sad u jednoj jedinoj.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Deca su uvek pored majstora, Bojan traži da ga dovedemo u kolicima da gleda radove. Svojim prozuklim glasom viče od radosti, pa plače, teku suze kao niz kanate, niz njegove obraščiće i pune mu skute. Ljubi majku i pokazuje na kuću, tiho zbori da se raduje, da jedva čeka da se uselimo, da crta u svesci na stolu, jer to najviše voli. Mnogo smo postigli do sada. Ispod ploče su dve sobe, podrum, za sada nezavršene. Ali, biće! Dobio sam stare, ali očuvane prozore i namestio ih. Ljudi, kad su videli da gradim kuću i da se žrtvujem za decu žele da nam pomognu. Jedan rođak je doneo malo gvožđa, neko džak cementa, neki su ponudili pomoć u radnoj snazi, a mnogi ljudi iz Vranja preko reportera "Vesti" su nam pomogli u odeći i obući. Posebno, zahvaljujem zatvorskom činovniku Nenadu Tomiću iz Vranja i njegovoj porodici na pomoći u odeći - poručuje domaćin Slavoljub.
Kao u srednjem veku
Stoilkovići još uvek žive u sobici, oniskoj, popucalog plafona i zidova, čađavoj od dima - njih sedmoro. Od kada smo ih upoznali umrli su baka Stojanka i Slavoljubov brat Goran. Bilo ih je devetoro u jednoj sobici. Sa jedne strane je stari šporet na drva, ćumka probijena u plafon i izlazi visoko na krov. Sa druge, dva stara drvena kreveta stoje na neravnoj zemlji, koju posipaju vodom kako bi ugasili nesnosnu prašinu i zavarali težak vonj koji udara svom silinom na nos. Između kreveta uzan prolaz, koliko da se okrenu kolica dečaka sa krupnim očima. Tu je drveni sto, omanji, čvrst, jedva veća stolica i nekoliko manjih, kao i dva omanja prozora, pohabana ćebad i veš koji se suši iznad kreveta. U ovoj sobi svi spavaju i zaobilaze rupu kroz koju može da se propadne u podrum!
