Hvala što nas održavate u životu

Redovni donator Dragan Mirković iz Nemačke, uputio je na kućnu adresu teško bolesnom Aleksandru Čoliću iz Topole kutiju neophodnog leka, koenzima Lj10. Ljiljana Čolić, Aleksandrova majka koja o njemu brine potpuno sama, odmah je obavestila redakciju "Vesti" o vrednom daru koji je stigao.

Vesti

Nisu sami: Ljiljana i Aleksandar Čolić

- Ovaj lek Aleksandar mora da pije redovno, a sa poklonom divnog gospodina Mirkovića smo mirni mesec dana. Veoma smo zahvalni njemu i njegovoj supruzi na ovom vrednom daru. Želimo im moj Aca i ja da ih prati zdravlje i da im životni put bude obasjan srećom. Čitaoci "Vesti" su oni koji nas održavaju u životu i na tome ćemo im biti doživotno zahvalni - rekla je Ljiljana Čolić.
Aleksandar je do 24 godine živeo kao svaka normalna osoba. Želeo je da radi, zasnuje porodicu, ali je igra sudbine odlučila drugačije. U decembru 1999. godine primetio je prve tegobe, i ubrzo je ustanovljeno ubrzano starenje mozga. Sada je u invalidskim kolicima.

Kako nesreća nikada ne ide sama, i teška materijalna situacija dodatno otežava Ljiljani brigu o sinu.

- Teško mi je i umorna sam od svega što nas toliko godina prati. Od sirotinje, bolesti koja nas je ophrvala, bespomoćnosti da sami bilo šta promenimo, a mukama se kraj ne nazire. Mislim da bi svakom čoveku to dojadilo. Posebno je teško kad se zavisi od tuđe milostinje. Zašto se to survalo na nas, Bog sveti zna. Ipak, da nas nijednog trena nije napustio, govore dobročinstva ovih divnih ljudi sa svih strana sveta, na čemu smo zahvalni. Biće kako mora da bude - kazala je skrhana Ljiljana Čolić.

Ona ističe da im je nestalo drva, pa se brine kako će izgurati zimu u hladnom domu.

- Sve što smo imali drva, potrošilo se. Još nas čeka ovih dana i odlazak kod lekara u Aranđelovac, a novca nigde. Teško je postići sve kada imaš malo - zaključuje Ljiljana.