Uči uz sveću i na sudbinu se ne žali
Teški životni uslovi u kojima se nalazi Stefan Božinović (17) iz Svrljiga nisu ostavili ravnodušnim njegovog razrednog starešinu Bokana Ilića iz srednje stručne škole "Dušan Trivunac Dragoš". On nije mogao da sedi skrštenih ruku, pa je odlučio da kontaktira Redakciju "Vesti" kako bi pomogao svom vrednom i siromašnom đaku za kojeg svi profesori imaju samo reči hvale.
Na njegovu inicijativu, došli smo do ovog mladića koji živi sa nezaposlenom mamom Snežanom (47) u socijalnom stanu od 20 kvadrata, a koji su dobili na korišćenje od opštine Svrljig. U jednoj sobi, on i majka spavaju, jedu, provode dane i čekaju neko bolje sutra. Oca nema. Jedini prihodi su im 6.000 dinara (50 evra) socijalne pomoći i 2.000 dinara (15 evra) dečjeg dodatka. Struju nemaju već dugo, jer je isključena zbog duga koji sa kamatom trenutno iznosi 180.000 dinara (1.500 evra). Kako Stefan kaže, trudili su se da plaćaju dažbine na vreme, ali sa tako malim primanjem, to je jednostavno neizvodljivo. Zato je i nastao tako veliki dug.
Kontakt za pomoć
Budući da je Stefanu Božinoviću i njegovoj majci svaka pomoć dobrodošla, svi ljudi dobre volje koji žele da im pomognu da reše bar neki od gorućih problema, a samim tim i daju nadu u bolje sutra, mogu ih kontaktirati putem telefona na broj +381 61 293 92 69. Adresa je: Dušana Trivunca 4/10, 18360 Svrljig. Na usluzi je, kao i uvek Redakcija "Vesti".
- Najveći problem nam je što nemamo struju. Živimo u mraku. Kuvamo na malom šporetu na drva, a kako živimo u stambenoj zgradi, to je poduhvat. Hranu koju uspemo da kupimo od ovo malo novca što imamo čuvamo kod komšija u njihovom frižideru. Zahvalni smo im do neba što nam izlaze u susret. Veš peremo ručno - priča Stefan.
Školuje se za trgovca, trenutno je druga godina i jedva čeka da se po završetku škole zaposli. Ima skromne želje i uprkos svemu ga ne napušta vedar duh.
- Najviše bih voleo da živimo kao normalni ljudi. Da majka ne mora da pere veš ručno, da imamo osnovne uslove za život. Voleo bih da imam kompjuter jednog dana. Sada i da ga imam, šta ću s njim, kad nemam struju da ga uključim - kaže Stefan.
Uprkos svim poteškoćama, on je odličan đak. Iako uči uz sveću, želja za znanjem je veća.
- Snalazimo se kako znamo. Ni sam nemam odgovor kako preživljavamo sa samo 8.000 dinara mesečno. Željni smo svega, ali šta da se radi. Naša je sudbina takva - zaključuje ovaj momak.
Razredni starešina Bokan Ilić za Stefana ima samo reči hvale.
- On je divan, skroman dečko. Miran i tih, dobar đak, divan drug... Svi u školi mnogo ga vole. Nikada ja nisam njega čuo da se žali na težak život. Vredno uči. Ako je neko zaslužio više i bolje, to je Stefan. Prerano je odrastao, suočen sa teškom svakodnevicom i borbom za goli opstanak. Tužno je videti da jedan mladi život prolazi u siromaštvu i problemima. Svojim učenicima sam i razredni starešina, i prijatelj, i roditelj, i sve što treba. Vaspitavam tu decu, brinem o njima, ne mogu da žmurim na njihove muke. Nadam se da će se neki ljudi dobrog srca javiti da pomognu Stefanu i njegovoj mami - iskreno će Bokan Ilić.
