Stostruko vam se vratilo
Kako svečani i radosni praznici kucaju na naša vrata, tako i naši plemeniti čitaoci sa dalekog kontinenta sve češće šalju pomoć za ugrožene zemljake u otadžbini, želeći da obraduju one koji ni sami ne znaju kako će dočekati Novu godinu, siti ili gladni. Najbolji dokaz za ovakvu tvrdnju jeste i to što je posredstvom naše sidnejske Redakcije proteklih dana stiglo nekoliko donacija za zemljake iz Srbije i Republike Srpske.
S pitanjem kako će pregurati zimu suočila se i Mihrija Murić (34) iz sela Stup kod Rožaja. Zato je plemenita Dijana iz Melburna ovoj mladoj samohranoj majci dva sina poslala dar od 100 dolara, da bi mogla da kupi osnovne namirnice. Anonimni donator iz Liverpula, predgrađa Sidneja, mislio je na ugrožene zemljake na Kosmetu, pa je dar od 125 dolara namenio dobrotvornoj organizaciji "Majka devet Jugovića" iz Gračanice.
Misleći i na one koji muke muče sa zdravstvenim problemima, to je anonimni čitalac, takođe iz Liverpula, uputio 100 dolara za Vladimira Đajića (41) iz Beograda, koji je već punu deceniju u stanju budne kome, a čiji se roditelji lavovski bore da ga koliko-toliko vrate u stvaran svet. Nisu zaboravljeni ni oni koji su godinama bili štićenici Humanitarnog mosta, poput mlade Svjetlane Kljajić iz Sključana kod Kozarske Dubice, medicinskog fenomena.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Za ovu hrabru samohranu majku 650 dolara su sakupili i poslali prezimenjaci Kljaići iz poreklom Ceranja Gornjih (Ruža, Ljube, Miško, Vujo, Jovan i Vukašin), koji sada sa porodicama žive u Sidneju i Gold Kostu.
Isto tako, nije zaboravljen ni starina Dušimir Vuksanović (87), šlogiran i jedva pokretan starca iz zabitog sela Pačevina kod Novog Pazara, kome je V. P. sa porodicom iz Perta, uputio dar od 100 dolara uz poruku da će praznike provesti u miru i da će se potruditi da mu pomoć i ubuduće šalje. A to je zaista svake pohvale vredno.
Svako prispeće pomoći je novi zadatak i za reportere "Vesti" da je proslede, uruče i saznaju kako su oni na koje su dobrotvori sa dalekog kontinenta mislili. Među prvima kojima je donacija stigla na kućnu adresu ovog puta bila je 31-godišnja Svjetlana Kljajić, koju je zlehuda sudbina zadesila pre više od 10 godina kada je preživela jedno od najsmrtonosnijih neuroloških oboljenja i u komi rodila zdravu ćerkicu Jovanu, ali je posle svega ostala nepokretna. Koliko se ova mlada žena obradovala pristigloj pomoći, još više se radovala tome što je zemljaci iz belog sveta ne zaboravljaju. Ni nju, ni njenu ćerku Jovanu, niti majku Milku bez koje bi njihov život bio mnogo teži.
Slede i ostala uručenja
I ostale donacije na putu su onima kojima su namenjene. Pojedine će biti uručene i u beogradskom Dopisništvu "Vesti". O svemu tome pisaćemo narednih dana, kako bi naši verni čitaoci mogli da podele radost sa onima na koje su mislili, saznaju kako su, šta i da li ih nešto tišti. Isto tako i šta će poručiti svojim dobrotvorima iz daleka u znak zahvalnosti.
- Sa tim divnim ljudima sam povremeno u kontaktu i već sam im se od srca zahvalila. Njihova podrška meni zaista mnogo znači. Neka im dobri Bog stostruko vrati. U suštini, kod nas je sve po starom. Živim i dalje u nadi da ću jednog dana stati na svoje noge, biti prava majka mojoj Jovani i pružiti joj sve što može da se pruži. Vežbam i pomaka ima, ali su jako mali. Ipak, hrabri me činjenica da u potpunosti osećam noge, imam reflekse, ali nemam još dovoljno snage da ih ozbiljnije "pokrenem". Za to je potrebna dodatna ishrana i više fizikalnih terapija, ali to iziskuje više novca, koji same ne možemo obezbediti. Isto tako trpim i velike bolove kada ne vežbam, a i sa rukama se mnogo bolje služim nego ranije. Dakle, najvažniji su volja, trud, vreme i novac. Zato me dobri i humani ljudi poput ovih dobrotvora iz Australije osnaže još više da istrajem i budem uporna u nastojanjima da prohodam - kazala je Svjetlana Kljajić.
Ćerka sve na svetu
Svjetlanina ćerka Jovana je od septembra šesti razred i dobar je đak, često hvaljena i od stane učitelja, što u Svjetlanin život unosi najviše radosti. Ipak, uprkos njenoj velikoj borbi da stane na svoje noge i bude životni oslonac ćerkici, u čemu su je podržali mnogobrojni čitaoci "Vesti", još nije uspela u toj zamisli. Pomaka ima svakog dana, ali nedovoljno da prohoda. Veliki problem predstavljaju novčana sredstva koja ne može i nema od čega da izdvoji u tu namenu.
- Moja majka Milka, i sama u godinama, ne može da radi i zaradi, a nema ni penziju. S obzirom na moje stanje, ne mogu ni ja da joj pomognem. Primamo socijalnu pomoć, ali to jedva da je dovoljno za najosnovnije. Računi nam zato predstavljaju ogroman problem. U svemu tome, onda ne mogu ni da razmišljam o nekim ozbiljnijim stvarima. Ipak, ne predajem se. Svakodnevno radim vežbe i živim u nadi da ću biti bolje. Mlada sam, Jovana mi daje snagu - iskreno će Svjetlana.
