U pravom trenutku
Pre prvih snegova i mraza, dok je Bajra Suljović (50), samohrana majka nepokretne ćerke Arijete (23), od dobrotvora u Novom Pazaru i okolini prikupljala novac za kupovinu ogreva i najneophodnijih namirnica, na adresu ove hrabre žene i njene teško bolesne ćerke stigle su tri vredne donacije koje će im pomoći da lakše prebrode zimu.
Najpre je od Ada Dukađinca, koji živi u Nemačkoj, gde redovno čita "Vesti" i godinama učestvuje u mnogima akcijama Humanitarnog mosta, stiglo 300 evra, potom je Amir Osmanović iz Austrije poslao 100 evra, a neposredno pred pisanje ovog teksta poštar je Bajri i Arijeti uručio još 100 dolara, dar anonimnog Sandžaklije iz Njujorka.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- U kući smo imale oko 200 evra, što je bilo nedovoljno za drva, kiriju, struju i najneophodnije namirnice. Da bismo kupili ogrev i izmirili dugove, trebalo nam je blizu 700 evra. Baš sam brinula kako ćemo izaći iz teške situacije. Na sreću, ponovo su nam, kad nam je najpotrebnije, stigle vredne donacije kojima ćemo, bar privremeno, rešiti naše probleme. Već nam je stiglo šest kubika ogrevnog drveta, platili smo struju za poslednja tri meseca, regulisale kiriju. Biće nešto i za namirnice, lekove i specijalnu hranu za Arijetu. Od države primamo socijalu u iznosu od oko 100 evra, što ne može da nam podmiri ni kiriju, a od grada ništa. Trošimo dosta struje jer soba u kojoj boravi Arijeta i kupatilo uvek moraju biti topli. Da nije bilo pomoći komšija, humanih Novopazaraca, a potom i naših ljudi iz dijaspore, ne znam da li bismo još bile u životu. Da bilo šta radim ne mogu, jer sam i sama bolesna (srčani problemi), a ni trena na smem da se odvojim od Arijete koja ne može sama ni da sedi, niti da ustane, niti da se hrani... Ne govori i samo mi očima kazuje kada je manje, a kada više boli, kada je radosna, a kada je tužna - ističe Bajra, koja se pune 23 godine na ovaj način mora da bori za sebe i ćerku.
Ado kao rod
Kako kaže Bajra, mnogo joj znači pomoć koju joj često i više puta godišnje šalje Ado Dukađinac iz Nemačke.
- Bog mu dao sve što poželeo, on nam je kao rod rođeni, uvek nam pritekne u pomoć kada nam je najpotrebnije. Hvala i svim drugim dobrim ljudima koji su bili uz nas poslednjih godina, jer same ne možemo da se izborimo sa svim nedaćama - priča ova samohrana majka, brinući da joj se nešto ne dogodi i da Arijeta, nemoćna i nepokretna, ne ostane bez igde ikoga svoga.