Zlehuda sudbina u srce takla
Nakon našeg teksta o samohranom ocu Safetu Kučeviću (49) iz zabite Banovice na Pešteru koji sam brine o sedmoro maloletne dece: Ajši (17), Anelu (16), Aneli (15), Umihani (13), Emilu (11), Elzani (9) i Mejri (5) odmah je počela da pristiže pomoć ovoj siromašnoj porodici.
Kako to obično biva, kad su Novi Pazar i okolina u pitanju, prvi se u Banovicu zaputio saradnik Humanitarnog mosta i poznati humanitarac Hido Muratović, koji je Safetu i njegovim siromašnim, a često i gladnim mališanima poneo mnogo namirnica, obuće, odeće i školskog pribora. Uručio im je i novčane donacije koje su im poslali čitaoci "Vesti" i dobri ljudi iz Novog Pazara.
Poznati dobrotvor Emir Muratović iz Austrije poslao je Kučevićima 100 evra, Nazim Čelić iz Švedske 300 evra, Muhedin - Muća Ćatović iz Nemačke 100 evra i Aćif Kurtanović iz Belgije, takođe 100 evra. Još 500 evra dobili su Kučevići od poznatog novopazarskog privrednika i dobrotvora Mirsada Rebronje, a 100 evra od Novopazarke Mehdije Gicić.
Dobri đaci
Troje malih Kučevića su đaci-pešaci, svakodnevno do škole u Štitarima prepešače desetak kilometara u jednom pravcu. Umihana, Emil i Elzana kažu da se ničega ne boje i da samo brinu da li će ove zime putevi biti prohodni. Njihova sestra Anela upisala je medresu u Novom Pazaru i živi u internatu, brat Anel je završio osam razreda, ali zbog siromaštva nije mogao da nastavi školovanje, pa ostaje kući da brine o najmlađoj sestri Mejri.
- Trenutno smo zbrinuti. Imamo skromne zalihe najosnovnijih prehrambenih namirnica, deca su solidno obuvena i skromno obučena, možda će nam trebati još neka jakna ili čizme za hladnije dane, ali snaći ćemo se nekako jer je Hido obećao da će nas ponovo posetiti i doneti nam šta nam nedostaje - kaže Safet Kučević i dodaje:
- Oko 1.200 evra koje smo do sada sakupili nećemo trošiti, čuvaćemo ih za izgradnju nove kuće na placu koji nam je prošle godine anonimni dobrotvor kupio u selu Vojniće kod Novog Pazara. Čim nam se ukaže prilika otići ćemo iz Banovice, jer su ovde uslovi za život, čak i da nismo sirotinja, veoma teški. Kad ćemo i da li ćemo otići sam Bog zna, jer sva imovina koju posedujemo jesu upravo primljene donacije dobrih ljudi i plac koji imamo u Vojniću. Zvalo nas je još nekoliko čitalaca "Vesti" iz Beča, Salcburga, Frankfurta i Pariza, obećali su da će nam poslati svoje priloge i da će nam pomoći da poboljšamo uslove života, možda i da izgradimo novu kuću. Postoje i nagoveštaji da će nam, ako započnemo novu kuću, pomoći i neki od naših rođaka. Hvala do neba svima koji su nam pomogli, našim dobrotvorima želimo svu sreću ovoga sveta i pre svega dobro zdravlje, neka ih Bog čuva!
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Porodica Kučević godinama živi teško i gotovo u svemu oskudeva. Safet ustaje u pet ujutru da bi u sedam sati stigao na posao. Kući se vraća kasno uveče. Do pogona nameštaja u Novom Pazaru dnevno u jednom pravcu prevali 40 kilometara, deo i pešačeći, mesečno zaradi maksimalno 250 evra.
- Sve je bilo lakše dok nas pre tri godine, iz nama nepoznatih razloga, iznenada nije napustila majka Elvedina. Otišla je nekud i više nikada se nije javila, niti je za nas pitala. Ne znamo gde je i šta je sa njom. Od nekih ljudi čuli smo da je živa i da je negde u južnoj Srbiji. Od tada muzem kravu, mesim hleb i spremam ručak, jer sam najvičnija za te poslove. Pomažu mi braća i sestre, svi osim najstarije Ajše (17), koja se preselila kod svog momka u susedno selo. Uskoro će se i zvanično udati. Dođe povremeno i pomogne nam - iskreno će 13-godišnja Umihana na rastanku sa našim reporterima.
Majka bolna rana
- Mnogo nam nedostaje majka, posebno patimo što nas nikada nije ni pozvala da pita šta je sa nama... Kad bi samo svratila da nas vidi i mi nju da vidimo bilo bi nam mnogo lakše. Šta god da se dogodilo, mi je volimo i svaki dan se nadamo da će nas pozvati ili da će se, dok je otac na poslu, pojaviti pred kućom - priča 11-godišnji Emil.
