Svaka pomoć zlata vredna

Nedavno su predstavnici i prijatelji Srpske pravoslavne omladine Inzbruk (SPOJI) iz Austrije, Australije i Srbije posetili porodicu Golubović iz Paraćina, isporučivši im značajnu humanitarnu pomoć u vrednosti od 450 evra, koja je ovoj siromašnoj jedanaestočlanoj porodici i te kako dobrodošla.

www.spoji.org

U poseti: Članovi SPOJI i porodica Golubović

- Ovoj mnogočlanoj porodici kupili smo šporet na drva i veliki zamrzivač u vrednosti od 450 evra i dostavili im i pomoć u vidu odeće, obuće i lopti za decu, za koje su nam rekli da im je takođe neophodno. Šporet će im pre svega služiti u zimskom periodu da se greju, a zamrzivač da skladište hranu koju će pokušati da sakupe do zime i tako prebrode hladne mesece koji uskoro stižu. U porodici Golubović niko nema stalno zaposlenje. Goran volontira kao čistač grada kada je potrebno opštini, za šta dobija 8.000 dinara (oko 70 evra). Inače, primaju samo još 26.000 dinara (oko 220 evra) socijalne pomoći i 5.000 dinara (oko 45 evra) dečjeg dodatka mesečno, sa čime je vrlo teško izdržavati jedanaestočlanu porodicu. Obe ćerke su na fakultetu u Kruševcu - na budžetu su. Sinovi idu u srednje škole u Jagodini, Ćupriji i Paraćinu, dok oni mlađi idu u osnovnu školu u Paraćinu. Sve to nosi troškove, koje svi gore navedeni prihodi jedva pokrivaju. Srpska pravoslavna omladina Inzbruk (SPOJI) ovom prilikom zahvaljuje svim ljudima dobre volje, koji su nam svojim donacijama i podrškom omogućili da pomognemo porodici Golubović i tako im olakšamo životne uslove - navode iz SPOJI.

Svoju zahvalnost članovima SPOJI, ali i svim ostalim dobrim ljudima širom sveta koji su pomogli njenoj porodici u teškim trenucima, izrazila je i majka Vesna Golubović:

- Cenimo i zahvaljujemo do neba svakom ko nas se seti i pruži prijateljsku ruku. Niko ne bi bio srećniji od nas da je situacija drugačija, da možemo svojim trudom i radom da izdržavamo porodicu i da nikada ne molimo za pomoć. Nažalost, ne da nam se. Bez posla je vrlo teško, pri tom, imali smo za nesreću da nam se sin Kristijan povredi, pa sada muke muči sa opekotinama. Naravno, u Ćupriji ga nisu lečili kako treba, pa se sada nalazi i Univerzitetskoj klinici u Tiršovoj. Koliko nas je to tek izbacilo iz koloseka ne možete ni da zamislite. Ima već par nedelja kako ga nisam posetila, nemam čime da odem, a doktori kažu da još nisu sigurni kako će izlečiti bakteriju koja se zapatila u njegovom organizmu. U početku je rana zarastala lepo, ali su ostali delovi kože na kojima i dalje ima bakteriju, a lekari ne znaju zašto se ne povlači. Svake nedelje, suprug Goran ode po jednom i odnese mu garderobu za presvlačenje. Pošto je autobuska karta skupa, ja nisam bila nijednom. Srce mi se kida i čini mi se pući će, ali šta da radim... Hvala od srca svima koji su nam pomogli. Da nije bilo zemljaka iz dijaspore i njihove pomoći, bilo bi nam još gore. Nažalost, nama je i dalje svaka pomoć dobrodošla. Zimska garderoba i ogrev su nam prioritet.