Prijateljska ruka u pravi čas

Novčana pomoć od 200 dolara koju je proteklih dana naša verna čitateljka iz Adelejda u Australiji uputila teško bolesnom Aleksandru Čoliću (44) iz Ljubesela kod Topole, stigla je na konačno odredište, donevši ogromno olakšanje. Razlog tome je i iznenadno vraćanje iz banje Selters kod Mladenovca, gde je Aleksandar započeo rehabilitaciju. Nesrećna majka Ljiljana Čolić bila je i više nego prijatno iznenađena dobročinstvom koje ih je dočekalo pošto su se nenadano vratili kući nakon samo nedelju dana provedenih u banji.

Lična arhiva

Aleksandar Čolić sa majkom Ljljanom

- Ne mogu rečima da opišem koliko nam ova pomoć znači i koliko je došla u pravo vreme. Bog nas je pogledao kroz tu divnu ženu iz Australije. Neka joj se dobro još boljim vrati. I ovog puta nas je spasla golemih muka. Moja duša najbolje zna kroz šta prolazimo i koliko nam je teško. Prvo nas je tamo dočekalo neprijatno iznenađenje jer se Acin vid tokom terapije naglo pogoršao. Medicinsko osoblje je zato odlučilo da se vratimo kući i uradimo neophodne preglede kod očnog lekara, pa se tek onda vratimo na nastavak fizikalnih terapija. To nas je finansijski izbacilo iz koloseka. Zato sam nemajući kud odmah od tog novca odvela Acu na preglede i kupila neophodne lekove. Sada mu je malo bolje, pa čekamo narednu nedelju da bismo se vratili u banju. Put do tamo će nas naravno opet koštati. Sva sreća pa je ta divna žena mislila na nas, inače bismo opet bili u tešoj nevolji. Umorna sam, verujte, od svega, od sirotinje, bolesti koja nas je ophrvala, bespomoćnosti da sami bilo šta promenimo. Težak je to krst, ali opet Bogu hvala što nam kroz pregršt divnih ljudi poput B. G. iz Adelejda pomaže i snaži da ne pokleknemo - kazala je Ljiljana Čolić.

Duša joj se kida, gledajući sina koji je iz godine u godinu sve lošije zbog retke bolesti za koju pravi lek i ne postoji. Nekada stasit i vredan mladić, majčin ponos, sada je u kolicima, slabo i nerazgovetno govori, jedva da se služi i rukama. Lekovi ga jedino održavaju u životu usporavajući proces starenja mozga, ali dokle će to biti moguće niko sa sigurnošću ne može da zna.

Među stalnim darodavcima i onima koji godinama misle i paze na Čoliće, nalazi se Dragan Mirković iz Minstera, rodom iz Topole. I on je nedavno na kućni prag svog prijatelja Aleksandra poslao kutiju leka "coenzdžm lj 10" od 120 tableta. Medikamenta bez koga ne može nijedan dan. Istina, iako je Dragan boravio u otadžbini, zbog brojnih obaveza nije stigao da obiđe Čoliće, ali to nije umanjilo njihovu radost i zahvalnost.

- Na naša vrata kucaju uvek samo dobri ljudi, oni na koje se u svojoj nevolji možemo da oslonimo. Dragan je to dokazao nebrojeno puta. Aci je uvek pomogao u dobar čas, pa tako i ovog puta. Ostaćemo njegovi večiti dužnici. Činjenica je da je moj sin svakog dana sve lošije. Noge i ruke su mu skoro potpuno otkazale, a ja sam sve nemoćnija da mu pomognem. Visok je i težak, a moja snaga ni blizu dovoljna da ga sama podignem ili pomerim. Najviše strepim od toga da i ja ne padnem u postelju, jer bi nas to pokosilo. To je naša realnost i svesna sam da se iz ove kože ne može. Zato sam neizmerno zahvalna svima koji nam pomažu. Aci su život produžili, a meni olakšali teško breme, i to je nešto što nikada nećemo i ne možemo zaboraviti - kaže zahvalna majka Ljiljana.