Nemac zaplakao nad sirotinjom
Dugogodišnje prijateljstvo Slaviše Aksentijevića iz Kuršumlije, koji već više od tri decenije radi u Nemačkoj, i Marka Blanka, uspešnog privrednika iz Hamburga, dobilo je ovog leta krunu humanosti.
Stalne Slavišine priče o lepoti kraja u kome je rođen, ali i o karakteru ljudi među kojima je odrastao, rezultiralo je Markovom željom da zajedno sa svojim prijateljem poseti ovaj deo Srbije i ljude. Pripremljen za ono što će videti i doživeti u selima u okolini Kuršumlije, Marko je za nekoliko najugroženijih porodica pripremio i značajnu pomoć koju im je lično uručio. Doneo im je hranu i sredstva za higijenu u vrednosti od nekoliko stotina evra.
Zahvalan prijatelju Slaviši
- Ljudi u selima u ovom kraju jesu siromašni, ali su to dobri ljudi koje vredi upoznati i kojima treba pomoći. I do sada sam verovao svom prijatelju Slaviši, a sada sam mu zahvalan što mi je pružio priliku da upoznam ponosan narod iz kojeg je potekao i Slaviša, ali i mnogi drugi poznati Srbi - kaže Marko Blank.
U jednom danu Marko Blank i njegov domaćin i prijatelj Slaviša Aksentijević obišli su nekoliko porodica u isto toliko sela razbacanih u bespućima Kopaonika i uz reku Kosanicu. Prva na putu bila je kuća Milutina Radosavljevića, koji živi u skromnom seoskom domaćinstvu. Po izrazu lica Marka Blanka, koji je kamerom beležio i snimao svoje utiske o predelima i ljudima bilo je očigledno da je impresioniran viđenim i doživljenim.
- Nikada nisam sreo slične ljude koji žive u velikoj sirotinji, a ipak, u očima dečaka i devojčica se vidi sjaj u očima kakav se retko gde može sresti. Posebno sam oduševljen dostojanstvom njihovog oca Milutina koji je na decu preneo dostojanstvo i veru da će biti bolje - govorio je u mikrofon Marko Blank dok je džip prolazio već zaraslim šumskim putevima ka selu Mačja Stena u kojem samuje Dragutin Vukanović, a oko njegove trošne kuće dokle pogled doseže nigde žive duše.
Dragutin se ne seća više kada je prag njegove krajnje sirotinjske kuće neko prekoračio, ali se kao dobar domaćin trudio da ugosti ljude koji su ga se setili. Slika usamljenog ispijenog i osamljenog čoveka i unutrašnjost kuće u kojoj životari u Marku Blanku je izazvala takvu buru osećanja da je zaplakao.
- Ovaj čovek je očajan i bez nade, i to mu se vidi u očima, a ja više nisam mogao da sakrijem osećanja i suze su mi same krenule - objasnio je Marko Blank koji nije mogao da veruje da neko kao Dragutin živi odsečen od sveta i ljudi.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Osim u kuće Dragutina Vukanovića i Milutina Radosavljevića, Marko Blank je obišao još nekoliko porodica u planinskoj zabiti Kopaonika i ni u jednu kuću nije ušao praznih ruku. Domaćini će Marka Blanka i njegovog prijatelja Slavišu Aksentijevića pamtiti po darovima i dobroti, a Marko će se domaćina sećati po nesebičnom gostoprimstvu i ponudama, ali neće se, prema rečima Marka, završiti na sećanjima.
- Nisam srećan što sam u rodnom kraju mog prijatelja video toliko sirotinje i čamotinje, ali srećan sam što sam sreo dobre ljude koji žive u tako lepoj prirodi koju do sada nisam video. Sve ovo što sam snimio i upamtio preneću mojoj ćerki koja je lekar i siguran sam, o tome već sada pravim planove, da ću ove i mnoge druge ljude posetiti sledeće godine zajedno sa njom i doneti mnogo više poklona - istakao je na kraju posete selima u okolni Kuršumlije Marko Blank.
