Spremna za predstojeću zimu

Iako je leto u punom jeku, pa i u Tmavi, selu između Kuršumlije i Blaca gde staračke dane u kući iz pretprošlog veka broji Živka Popović, vremešni meštani koji su tu ostali znaju da je baš sada trenutak da se otpočne sa pripremama za hladnu planinsku jesen i još hladniju zimu. Zna to i baka Živka koja, kako kaže, ima toliko godina da, kada bi ih ujutru prosula, do podneva ne bi mogla da ih pokupi, izmučena životom koji je iz nje isisao snagu.

Z. Marjanović

Hvala, divni ljudi: Živka Popović

Ona niti može, niti ima od čega da se pripremi za zimu jer već decenijama samuje u sirotinji i čamotinji koju je život odredio. Međutim, to što zna starica Živka, da ne može i nema od čega, znaju i naši humani čitaoci. Ana iz Kanbere poslala je starici 300 dolara za nabavku ogreva, Mirjana i Ostoja Debeljak iz Grosenfilgena koji već godinama pomažu, ovom prilikom obradovali su je sa 120 evra kako bi kupila namirnice za život, ali i Teta Zoki iz Sidneja, koja je starici uputila 100 dolara da joj se nađe, zlu ne trebalo. Pomoć koja je Živki Popović stigla izdaleka iskreno je obradovala staricu, koja u životu nije imala mnogo razloga za radosti. Iako pritisnuta bremenom godina, još se ne da.

- Eto, da li u životu ima slučajnosti, to ne znam, ali znam da su mi ljudi izdaleka kao što su Ana, Mirjana i Ostoja, Zoka i mnogi drugi koji neka mi ne zamere što ih ne pominjem jer mi pamćenje popušta, učinili ove staračke dane koliko-toliko mirnim. Kažem, ne znam da li ima slučajnosti, ali je istina da mi je posle toliko godina provedenih uz lampu i sveće zahvaljujući tako dobrim ljudima pre tri-četiri godine u kuću uvedena struja. Još su mi slali novac da struju plaćam, a sve lepo u životu što sam pojela i popila, to je zahvaljujući tim ljudima koje ne poznajem, ali znam da imaju veliko srce. Pa, onda, a to me je mnogo obradovalo, prvi put u životu mi je neko kupio cipele koje retko obuvam jer ih čuvam za onaj svet. O tome da više ne brinem o drvima i da se više ne smrzavam kada stegne mraz, o tome da imam dovoljno brašna, šećera, soli, svega i svačega i da ne govorim. Više ne pešačim do Kuršumlije kad idem kod lekara, a napešačila sam se, vala, za tri života. Nego odem i vratim se autobusom kao sav drugi svet jer mi se uvek ostavi novac za put i za lekove. Poručite Ani i Zoki iz te Australije, mada ti ja ne znam gde je to, ali i Mirjani i Ostoji i svim drugim dobročiniteljima da sada ne brinem za drva, a imam i dovoljno hrane i zahvaljujući njima bezbrižno čekam zimu, ako do zime i poživim - poručuje Živka Popović i zahvaljuje svim našim ljudima iz sveta koji su joj do sada pomagali i koji i dalje brinu o njoj.