Želimo vam svaku blagodat!
Teško je za poverovati da pojedine akcije za pomoć pokrenute na Humanitarnom mostu "Vesti" traju više od deceniju, ali to je sušta istina. Zasluga za to pripada isključivo našim plemenitim čitaocima, koji ne zaboravljaju one kojima su bar jednom pomogli i na neki način, kroz njihove životne priče sprijateljili, iako se nikada nisu videli, jer su udaljeni hiljadama kilometara.
O tome najbolje svedoči i prispeće nove donacije za mladu, samohranu i nepokretnu Svjetlanu Kljajić (30) iz Sključana kod Kozarske Dubice. Njeni prezimenjaci Kljajići sa drugog kraja sveta, a poreklom iz Ceranja Gornjih kod Benkovca, nedavno su joj posredstvom naše Redakcije iz Sidneja uputili dar od 400 dolara. Ovu pomoć sakupili su i poslali: Ljube, Miško, Vujo i Ruža koji sada žive u Australiji uz tople reči podrške ovoj ženi, koju je zlehuda sudbina zadesila pre deset godina.
Onda kada je preživela jedno od najsmrtonosnijih neuroloških oboljenja i u komi rodila zdravu ćerkicu Jovanu, ali nažalost posle svega ostala nepokretna. Nedugo potom, stigao je i dar od 100 dolara Radojke iz Džilonga. Reporteri "Vesti" potrudili su se da ove novčane darove, kao i prethodno pristigle od 100 dolara, uoči Vaskrsa od velike dobrotvorke Rajke Tarlać i grupe njenih prijatelja iz Sidneja, proslede na Svjetlaninu kućnu adresu. Koliko se ova mlada žena obradovala pristigloj pomoći, još više se radovala tome što je zemljaci iz belog sveta ne zaboravljaju. Ni nju, ni njenu ćerku Jovanu, niti majku Milku bez koje bi njihov život bio mnogo teži.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Mnogi koji su te nekada poznavali dok si bio zdrav, jednostavno te zaborave u nevolji. To sam dobro osetila na svojoj koži, ali ne i ti divni ljudi sa drugog kraja sveta, kojima se veoma divim. Hvala im do neba, jer ću ovim novcem moći da platim fizikalne terapije, koje su mi neophodne. Mojim prezimenjacima, Rajki i njenim prijateljima i Radojki želimo svu sreću i dobro zdravlje. Neka znaju da su naš život obogatili i oplemenili za čitav život. Zaslužuju svaku ovozemaljsku blagodat - rekla je Svjetlana našim novinarima, dodavši:
- U suštini kod nas je sve po starom. Živim i dalje u nadi da ću jednog dana stati na svoje noge, biti prava majka mojoj Jovani i pružiti joj sve što može da se pruži. Vežbam i pomaka ima, ali su jako mali. Ipak, hrabri me činjenica da u potpunosti osećam noge, imam reflekse, ali nemam još dovoljno snage da ih "pokrenem". Za to je potrebna dodatna ishrana i više fizikalnih terapija, ali to iziskuje više novca, koji same ne možemo obezbediti. Isto tako trpim i velike bolove kada ne vežbam, a i sa rukama se mnogo bolje služim nego ranije. Dakle, ono što je najvažnije je volja, trud, vreme i novac. Zato me dobri i humani ljudi poput ovih dobrotvora iz Australije osnaže još više da istrajem i budem uporna u nastojanjima da prohodam.
Njena ćerka Jovana pohađa šesti razred i dobar je đak, što u Svjetlanin život unosi najviše radosti. Ipak, uprkos njenoj velikoj borbi da stane na svoje noge i bude životni oslonac ćerkici, u čemu su je podržali mnogobrojni čitaoci "Vesti", još nije uspela u toj zamisli. Pomaka ima svakog dana, ali nedovoljno da prohoda.
Prvo da obraduje Jovanu
- Prvo ću, kao i uvek da obradujem moju Jovanu. Iako ima 11 godina, skromna je i malo toga mi traži. Svesna je naše situacije, zbog čega sam zaista ponosna majka i zato mi je želja da prvo nju obradujem nečim lepim. Ona mi je svakako motivacija više da jednog dana stanem na svoje noge i opet prohodam. Svi doktori me podržavaju u mojoj nadi, kažu ako nešto želiš dovoljno jako i dugo, ostvariće se, mora, pa tako i ja ne gubim nadu - poručila je Svjetlana.
