Da ne gladuju i tuguju
Čim se u "Vestima" pojavio tekst o nevoljama "zaboravljenog" Miloša Jovanovića (38) iz zabitog sela Troštice kod Novog Pazara, koji se 1999, nakon povratka sa Kosova, gde je na Košarama hrabro branio Kosovo i Srbiju, teško razboleo, a potom i ostao bez najosnovnijih uslova za život, više naših čitalaca poželelo je da pomogne.
Mnogi su zvali da ga ohrabre, požele brzo ozdravljenje i ponude mu pomoć.
- Zvali su me dobri ljudi iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Australije, raspituju se za moje zdravlje i bodre nas da izdržimo. Neki nisu mogli da veruju da Srbija dopušta da njeni borci, koji su kao ja bili tamo gde je najteže i odakle se mnogi nisu vratili, žive u bedi i gladuju. Na žalost, mene je zadesila baš takva sudbina. Hvala svima koji su izrazili spremnost da pomognu meni, mojoj teško bolesnoj majci Rosi (62), koja boluje od karcinoma dojke, i sestri Marini, jedino zdravoj i sposobnoj za rad, koja nas teškom mukom pere i prehranjuje - priča Miloš.
Od brojnih poremećaja prouzrokovanih preživljenim stresom (psihičkih, metaboličkih i hormonalnih) i raznih lekova koje je uzimao, jer mu je u jednom trenutku i život visio o koncu, Miloš se ugojio čak 80 kilograma, pri povratku sa ratišta bio je težak 78, a sada ima 160 kilograma.
Teško se kreće, ne može ništa da radi, jedva diše i nijednog trenutka se ne odvaja od pumpice koja mu olakšava disanje.
Sami ne mogu...
Dobili su Jovanovići samo delić onoga što im je potrebno za pristojan život. Potrebno im je još novca za hranu, struju i lekove. Kuća im je iznajmljena i stara, sagrađena od letvi, krov prokišnjava, a kroz ispucale zidove unutra ulaze pacovi i zmije.
- Moramo pomoći ovoj porodici. Nisu Miloš i Rosa krivi što su se našli u bezizlaznoj situaciji. Bolest je učinila svoje, a to svakoga od nas može da zadesi. Siguran sam da će nam dobri ljudi pomoći da im kupimo šporet, ležaj za Miloša, televizor, frižider, a kad reše problem vode i mašinu za pranje veša. Razmišljamo i o pokretanju akcije za izgradnju nove kuće za ovu porodicu - naglašava Muratović.
Kako to obično biva, kad su u pitanju nevoljnici iz novopazarskog i sandžačko-raškog dela Srbije, u pomoć uvek prvi priskaču poznati humanitarac i naš saradnik Hido Muratović i njegova humanitarna organizacija "Ljudske sudbine".
Poneo je Hido u Troštice nekoliko džakova brašna, najosnovnije namirnice, sredstva za higijenu i nešto Milošu i njegovoj majci Rosi najpotrebnijih lekova. Izdvojio je i 50 evra da Miloš i Marina odu do Novog Pazara i pokušaju da izdejstvuju bar neku socijalu za ratnika sa Košara.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Još 100 američkih dolara Milošu, Rosi i Marini stiglo je od Amerikanaca Vilija i Keli Akupenti iz Njujorka, koji sarađuju sa Sandžaklijama iz Plava i Gusinja i već nekoliko godina skromnim prilozima pomažu nevoljnicima na severu Crne Gore, u Novom Pazaru i na Pešteru.
- Hvala svima! Mnogo nam znači pomoć koju smo dobili, još više podrška koju nam telefonom šalju dobri ljudi. Mi izbora nemamo, uprkos svim nedaćama koje su nas snašle, moramo se boriti - poručuje Miloševa majka Rosa.
Kontakt
Budući da je još nekoliko naših čitalaca poželelo da se čuje sa Jovanovićima i pošalje im pomoć, ali da nisu uspeli da ih dobiju, jer je telefonski signal bio slab, zbog čega su često nedostupni, pored mobilnog broja: 00381 65 474 54 33, naši čitaoci, mogu stupiti sa njima u kontakt i putem fiksnog telefona na broj: 00381 20 351 582.
