Vratili ste mi veru u ljude!
Uvreženo je mišljenje da se ne treba mešati u tuđe živote, ali iako se poštuje, kao pravilo ne važi, ili ne bi trebalo da važi za neke vanredne životne situacije, kada su igrom sudbine i čitave porodice dovedene do ivice egzistencije.
Tako je sa porodicom Dejana Petkovića, koji je igrom ratne nesreće u rovu na karauli Košare kad mu je geler kasetne bombe bačene iz aviona NATO avijacije otkinuo desnu ruku.
Od časnog, hrabrog i pravog rodoljuba u trenutku je napravio invalida, koji danas sa svojom porodicom živi na rubu opstanka.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Dejan je na braniku domovine ostavio ruku i, kako kaže, opet bi to uradio jer odbrana domovine nije pitanje razuma, već srca.
- Od kada sam odlučio da se obratim čitaocima "Vesti" za pomoć, mada, iskren da budem, nisam bio srećan što sam se odlučio na taj korak, u mojoj porodici se sve promenilo nabolje. Zapravo, tada je to bio čin očajnog čoveka koji nikako nije mogao da pronađe put iz tunela zatrpanog životnim problemima i neplaćenim računima. Pošteno, naviknut na situaciju da u Srbiji svi okreću glavu od invalida, nisam se ni nadao nekoj velikoj pomoći, ali pogrešio sam u proceni i to saznanje mi vraća veru u ljude. Sada sam u situaciji da se najtoplije zahvalim Gojku Iliću iz Noj Izenburga kod Ofenbahena, Milošu Matiću iz Augzburga na pismima u kojima je bilo po 100 evra i anonimnoj porodici iz Engleske, koji su mi poslali 50 funti. Za mene i moju porodicu to je pravo bogatstvo, kojim ćemo platiti mnogo računa kako više ne bismo zazirali od svakoga ko nam zazvoni na vrata. Naravno, ne zaboravljam ni Miroslava i Ljubicu Orbović i njihove srpske i kanadske prijatelje, kao ni Ljubicu Vukomanović, Draga Skopljaka, svima imenovanima i neimenovanima, znanima i neznanima, koji su imali razumevanja za moju situaciju. Voleo bih da radim i nešto dodatno, ali ko će u Srbiji da primi na posao čoveka bez ruke kada je toliko mladih i zdravih bez posla. Svi bi da te potapšu po ramenu i da pohvale herojstvo i na tome se sve završava - reči su Dejana Petkovića.
Ganut pismima
Uz novac za Dejana Petkovića stigla su i pisma koja su ga svojom sadržinom ganula i iskreno obradovala.
- Naravno da ću učiniti sve da se čujem sa tim plemenitim ljudima i da im se i lično zahvalim. Ako u tome ne uspem, iskoristiću "Vesti" da im se od srca zahvalim - poručuje Dejan Petković koji je na Košarama ostavio deo svog tela, ali i nadu da će nakon što je ostao invalid svojoj porodici pružiti mnogo više od onoga što sada može.