Kako sejali tako želi!
Siromašnom i svojevremeno zlostavljanom mladom ovčaru u Makedoniji, Srbi Stankoviću, koji danas živi sa svojim hromim bratom Novicom u svom rodnom selu Kozji Dol kod Trgovišta, na krajnjem jugu Srbije, reporteri "Vesti" uručili su stalnu novčanu donaciju za mart od 150 dolara. Ovaj prilog dar je njegove stalne dobrotvorke Milenke Latinčić iz Sidneja, koja ne zaboravlja nevoljnike iz otadžbine.
- Veliko hvala mojoj dragoj dobrotvorki. Podsetite je, neka zna da svake večeri kada stavim ikonicu Presvete majke Bogorodice pod jastuk pomolim se za nju i njenu porodicu. Bog i Bogorodica neka su u pomoći prvo njoj i njenoj porodici, onda bratu i meni. Uvek ponavljam staru narodnu mudrost: "Kako sejali tako želi"! Svim mojim dobrotvorima, posebno gospođi Milenki i njenoj ćerki Tijani, dugujemo veliku zahvalnost. Oni si naši spasioci - kaže Srba.
Ne skriva radost kada nas ugleda, pošto zna da mu nešto donosimo od zemljaka iz dalekog sveta. Ta pomoć im mnogo znači u nedođiji gde žive, a svaki dinar gleda da sačuva. Kako često kaže, vremena su nepredvidiva, pa se nikad ne zna kada će im ponestati brašno ili bilo šta osnovno za puko preživljavanje.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Ovaj novčani dar ću čuvati, jer me je, kao i do sada, strah od bolesti. Moram povremeno da odem na kontrolu u vranjsku bolnicu i vidim kakva je krvna slika, da se pregledam na Internom odeljenju, gde sam svojevremeno proveo skoro pola godine. Posebno zimi. Tad me stegne neka teskoba. Doktori kažu da mi je slab imunitet. Nema šta me nije snašlo. Imao sam upalu pluća, probleme sa bubrezima, a zamalo da zakačim i neku bakteriju i da skroz nastradam. Boleština me napada, mada se borim. Sad sam dobro, nikad se bolje nisam osećao. Zahvaljujući dobrovorki Milenki imamo sve od hrane. Čuvali smo svinje, gajili malo povrća u omanjem plasteniku, kupili drva za ogrev. Ikona Bogorodičke sa detetom pod jastukom mi pomože da se javi i donese darove naša dobrotvorka, Bog je blagoslovio - govori Srba šireći ruke zadovoljno.
Još se seća kako su on i brat idući i krijući se, bežeći od vukova i zveri, uspeli da se domognu rodnog Kozjeg Dola i slavi taj dan. Policija Srbije je preuzela slučaj, a Srba je završio u vranjskoj bolnici. U nekoliko navrata ostajao je po šest meseci na Internom odeljenju gde su ga lečili od trauma, raznih zdravstvenih tegoba i hranili. Ipak, morao je da ode iz bolnice i na inicijativu dobrih ljudi i reportera "Vesti", smešten je sa bratom u jednu prostoriju napuštene seoske škole, koja je renovirana za kakvo-takvo stanovanje u kojoj su dan-danas.
Zlostavljani od malih nogu
Dve godine stariji brat Novica i Srba su, kako smo već pisali, bili predmet trgovine dece u Makedoniji, u nekom planinskom selu iznad Krive Palanke. Otac Krstan im je umro kada je Srba imao četiri godine, a majka Olga je otišla iz Kozjeg Dola i preudala se u selu Oglavce kod Krive Palanke. Ubrzo je i ona umrla, tačnije kada je Srba imao deset godina. Novica je bio jači i radio je sve što bi mu naredili, a Srba, onako nejak i bolešljiv, bio je prepušten gazdama i njihovoj milostinji. Zlostavljani svakog dana, Novica i Srba odlučili su da pobegnu u svoje selo preko staza i bogaza graničnih planina.
