Bezbrižan u narednih četiri i po meseca

Teško bolesnom 44-godišnjem Aleksandru Milićeviću iz Valjeva i njegovoj skromnoj porodici, proteklih dana na kućna vrata pozvonili su Valjevci na radu u Francuskoj, koji su im uručili iz Pariza darove Slobodanke Ilić od 9 kutija skupog leka "cellcept".

N. Đurović

Hvala od srca: Aleksandar Milićević u "Vestima"

Samo jedna kutija u privatnim apotekama u Srbiji košta oko 250 evra. Milićevići nikada do sada nisu propustili priliku da se od srca zahvale plemenitim zemljacima iz dijaspore, koji već godinama nesebično obezbeđuju ovaj preparat, čime produžavaju život mladom čoveku, obolelom od neuromišićne bolesti mijastenije gravis, pa tako ni ovog puta. O divnom gestu plemenite čitateljke "Vesti" obavestio nas je upravo Aleksandar, kako bi se Slobodanki Ilić javno zahvalio, jer je za njega ovaj vid pomoći više od dobročinstva.

- Svaka reč zahvalnosti je premala za sve što nam čine i ovi dragi dijasporci, a posebno Slobodanka, koja se zauzela za mene šaljući mi lek bez koga ne mogu ni dan. Na ovaj način obezbedila mi je, u bukvalnom smislu, još četiri i po meseca života, bez straha da će mi ponestati ovaj spasonosni lek, jedini koji me održava.

Nažalost, za moju boljku ne postoji pravi lek, niti tretman ili operacija, koji bi otklonili sve moje muke... - rekao je u telefonskom razgovoru našim novinarima Aleksandar Milićević, zastajkujući pri svakoj izgovorenoj reči kako bi došao do daha.

Sa teškom bolešću bori se više od dve i po decenije i za to vreme često je morao da bude hospitalizovan zbog slabosti mišića za disanje. Muku muči i sa dijabetesom, osteoporozom i kataraktom, zbog koje ne vidi na levo oko. Brojne terapije raznim medikamentima dovele su do toga da na njihovo dejstvo postane imun, što je na kraju dovelo i do insuficijencije kore nadbubrega, što jedino "cellcept" drži pod kontrolom.