Spasli ste nas muka, hvala do neba!
Mnogi nevoljnici u otadžbini i štićenici Humanitarnog mosta, kojima je protekle godine stigla jednokratna pomoć anonimnog donatora iz Bad Homburga, njegovo dobročinstvo nikada neće zaboraviti, jer im je dragocena pomoć stizala u pravi čas i spasla ih nevolja koje su ih mučile.
Zlatnim slovima u srce bi urezalo njegovo ime i još petoro nevoljnika o kojima danas pišemo, a koji su dobili pomoć od ukupno 700 evra ovog plemenitog čoveka iz Nemačke. Ono što je važno istaći, to je da je bolesnima, siromašnima i nemoćnima, podsećanja radi, time podeljeno svih 5.000 evra za proteklu godinu, što je svake hvale i divljenja vredno.
Lekovi kao hleb nasušni
Bolesna i sama, Danica Ćorković (67) iz Beograda, izbeglica iz Petrinja, jedna je od njih. U beogradsko Dopisništvo "Vesti" došla je kako bi zatražila pomoć od dobrih ljudi, podelivši sa našim novinarima muke iz kojih izlaz više ne vidi.
- Došla voda do poda, što kažu. Invalid sam, amputirana mi je jedna noga poviše kolena kao posledica uboda na žicu i gangrene koja je potom usledila. Obolela sam od dijabetesa, osteoporoze, muke mučim i sa glaukomom, a živim i kao podstanar. Moja penzija od 140 evra, koju primam iz Hrvatske, ne može da pokrije mesečne troškove režija i lekova, zaista ne može. Od kada mi je suprug preminuo pre devet godina, i od kada mi se desila ta nesreća pre pet godina, pa sam ostala bez noge, moj rad na crno je otišao u zaborav. Jedva sam izvukla živu glavu, a sada sam svakog dana sam u sve težoj situaciji. Ne mogu ni da ostvarim nikakva prava na socijalnu pomoć, jer nam je ostalo nešto imovine u Hrvatskoj koju ne mogu da prodam. Ne mogu mi pomoći ni sin ni ćerka, koji žive veoma teško i sami imaju mnogo problema. Doktori mi svakog meseca menjaju lekove, pa mi je mesečno potrebno više od 50 evra, i to samo za njih. I protezu za nogu bih uskoro trebala da menjam, ali nemam od čega. Teško mi je da to i priznam, ali više nemam kud. Ako padnem u postelju, to je to. Neće imati ko da me pogleda niti pomogne više - rekla je suznih očiju baka Danica, kojoj smo odmah uručili pomoć anonimnog donatora iz Bad Homburga od 150 evra.
Pre svega kako bi mogla da kupi neophodne lekove i uradi analize, ali i da ima dovoljno sredstava za specijalnu ishranu koju iziskuje šećerna bolest.
- Ko god da je taj dobri čovek, od srca mu se zahvalite. Neka mu se dobro još boljim vrati. Njegova pomoć za mene je spas u ovom trenutku. Niti sam mlada da mogu da radim, a valjda ni dovoljno stara da umrem. Živeti se mora, ali ovo život nije. Biću do neba zahvalna svakom ko mi makar malo može pomoći, da imam dovoljno bar za lekove - iskreno će Danica.
Za pregled u prestonici
Pored ove nesrećne žene, još 150 evra plemenitog donatora iz Nemačke prosledili smo i na kućnu adresu samohrane majke Ljiljane Čolić (63) iz Ljubesela kod Topole, kako bi mogla što pre na magnetnu rezonancu.
- Nikako da ozdravim i sve mi je gore iz dana u dan. Jak bol u nozi ne prestaje i zato moram pod hitno da uradim magnetnu rezonancu lumbalnog dela kičme u Beogradu. Da bih to uradila, potreban je novac koji nažalost nemamo. Acina invalidska penzija i nadoknada za tuđu negu i pomoć jedva da su dovoljni da pokrijemo najosnovnije životne troškove. Prosto mi je više i neprijatno da govorim o našim problemima koji nas pritiskaju godinama. Hvala do neba tom divnom čoveku na ovom daru kojim ću rešiti ovaj ogromni problem. Bog ga poživeo i svako dobro mu dao. Nadam se samo da ću na vreme dobiti adekvatnu terapiju kako bi ovaj bol što pre prestao - nada se Ljiljana.
Snežani dar za ogrev
Pomoć od 200 evra otišla je i put Kosova i Metohije, u ruke Snežane Mladenović iz Kosovske Kamenice, koja živi u limenoj garaži, kako bi ovu zimu provela u toplom i spasla se hladnoće i mraza.
U starosti je ostala sama, bez igde ičega, spletom okolnosti. Suprug je preminuo još pre rata. Tražeći posao, deca su otišla, ali su i ona u teškoj finansijskoj situaciji. Jedan od sinova se posle rata razboleo i na lečenju je. Niti su oni njoj, niti je ona njima u mogućnosti da pomogne. Snežana je ranije živela u stanu, ali kaže da je bila prevarena. Napustila ga je i nije mogla više da se vrati. Kada je suprug preminuo, ističe, zbog tradicije na Kosovu, izgubila je svako pravo na imovinu koja bi joj pripadala.
Godinama se premeštala tražeći stalniji krov nad glavom. Opština Kosovska Kamenica jedno vreme joj je plaćala za kiriju, ali kako novac nije stizao redovno vlasniku objekta, morala je da ga napusti. Pokušala je da konkuriše i za stan, ali je odbijena. Opština se obratila za pomoć Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a nakon izvesnog vremena stigao je pozitivan odgovor da na njihovom imanju može da se izgradi Snežani kuća. Međutim, novca za gradnju nema, pa do sada nisu udareni ni temelji. Snežana prima 12.000 dinara mesečno (oko 100 evra), a od Narodne kuhinje Eparhije raško-prizrenske dobija jedan obrok dnevno. Koliko ju je usrećio dar dobrotvora iz Nemačke, pisaćemo u jednom od narednih izdanja našeg lista.
Ničićima i Ilićima po 100 evra
Još po 100 evra anonimnog dobrotvora iz Bad Homburga otišlo je u ruke porodice Nataše Virijević- Ničić iz Gračanice, koja sa suprugom Bojanom, odgaja šestoro mališana u teškim uslovima, kao i Milovana Ilića. Strica i staratelja četvoro siročadi iz sela Dubravica kod Bratunca, da bi za njihovu poklonjenu kravu imali dovoljno hrane za zimu. Ničići i Ilići su se od srca zahvalili na ovim vrednim darovima, koji su ih spasli muka i teške svakodnevice, rešivši deo problema koje sami nikako nisu mogli.
