Još jedna prepreka do cilja

Kada bivši oficir, danas nadničar, koji je svojom voljom napustio vojsku i vratio se na porodično domaćinstvo u selu Rajac kod Čačka zaplače, onda je to znak da ga ili nešto tišti ili raduje. Reč je o Zoranu Tutunoviću, koji danas zarađuje krčeći vrzine svugde gde mu se ponudi, kako bi prehranio porodicu. Ovog puta zaplakao je od radosti pri susretu sa reporterom "Vesti".

Z. Marjanović

Dobri ljudi hvala za sve: Zoran, Ana i Milica Tutunović

Razlog je pre svih bio taj, što posle dve operacije, koje su izveli hirurzi bolnice u Kalugi u Rusiji, njegova Milica (2), treća ćerka u porodici Zorana Tutunovića, konačno je ugledala svet u bojama koje bi joj zauvek bile nedostupne da nije bilo pomoći naših ljudi iz sveta. Ipak, uz svu radost kako porodice, tako i mnogih dobrih ljudi širom sveta, ovu lepu vest, pomutili su novi problemi.

- Kao što je poznato, sve naše muke su počele onda kada smo primetili da Milica ne vidi. Mojoj supruzi Ani i meni ceo svet se srušio onog momenta kada su nam lekari saopštili da naša najmlađa ćerkica ima urođenu kataraktu na oba oka i da su veoma mali izgledi da će ikada progledati. Situacija je postala još gora i izlečenje još neizvesnije kada niko od lekara u Srbiji nije prihvatio da obavi operaciju koja je bila rizična. U međuvremenu, obišao sam gotovo sve medicinske institucije u zemlji tražeći lek za Milicu. Tek mi je u ordinaciji Specijalizovanoj oftalmološkoj ordinaciji Eliksir u Novom Sadu potvrđeno da ruski hirurzi u Kalugi mogu uspešno da operišu Milicu i to mi je dalo nadu. Međutim, do ostvarenja našeg sna delilo nas je 8.000 evra koliko su koštale operacije oba oka, a mi taj novac nismo imali, jer smo na dotadašnji obilazak lekara potrošili i ono što nismo imali - prisećao se Zoran Tutunović.

Kako kaže, veliki je vernik, ali u situaciji u kojoj se našao, nije sebi mogao da dozvoli da veruje u čuda.

-"Vesti" su do detalja opisale probleme sa kojim se susreće moja porodica. I tako, iako nisam očekivao tako brzu reakciju, dogodilo se čudo. Za svega nekoliko dana prikupljeno je preko 8.000 evra. Javljali su mi se ljudi i slali novac sa svih strana sveta. Zahvaljujući njihovoj humanosti naša Milica je uspešno operisana i progledala je. Našoj sreći nije bilo kraja. Mislili smo da je tu svim mukama kraj...

Međutim, iako je dr Sergej Romanjenko uspešno operisao Milicu, što je potvrdila i nedavna kontrola, do konačnog vida, ali i stabilizacije drugih funkcija koje su problematične zato što je Milica živela u potpunom mraku, potrebno je dosta vremena i period rehabilitacije, a novca više nema.

- Jednostavno, sve i što smo imali i što nismo, do poslednjeg dinara, potrošili smo na putovanja od lekara do lekara. Svaki dinar koji zaradim krčeći vrzine ostavljam na stranu kako bih omogućio Miličinu rehabilitaciju, ali to je nedovoljno jer, osim o njoj, moram da razmišljam i o još dve ćerkice koje su, kao Ana i ja, stojički preživljavale našu borbu za Miličin vid. Jedino što nas teši je to da smo ipak, na korak do cilja. Da bi ispunili i poslednji uslov do toga, deli nas oko 1.500 evra. Tačnije, toliko koštaju očne stimulacije u Novom Sadu, koje moramo obaviti kako bi sve što se postiglo operacijama, održalo i poboljšalo njen vid. Zato ne smemo odustati ni po koju cenu - reči su Zorana i Ane koji su se kao kao lavovi borili i uz pomoć čitalaca "Vesti" izborili za vid svoje ćerke Milice, na čemu će im biti večito zahvalni.

Iako Zoran i Ana nisu izustili, reporteru "Vesti" je bilo jasno da je i ta suma za njihovu skromnu porodicu ogromna. Samim tim, da će im pomoć dobrih ljudi još jednom biti potrebna, kako bi njihova priča konačno dobila srećan završetak.