Prava pomoć u pravom trenutku

Ni kiša, nevreme, bujica, ni slabo prohodni putevi, nisu bili prepreka da sa vrleti Rogozne, gde u siromašnom i zabitom selu Žunjevići, teško i u sirotinji, sa petogodišnjom ćerkicom Marijom žive Milan i Eva Milanović, dođu do Novog Pazara, kako bi se susreli sa reporterima "Vesti". Uprkos predlogu da za uručenje pristigle donacije plemenite Vanesse Jelic iz Sidneja od 200 dolara sačekamo koji dan i lepše vreme.

D. N. Petrović

Kad muka potera, ni jaka kiša ne smeta: Mara Milanović sa majkom Evom

- Neka kiše, pa šta i ako pokisnemo, dolazimo odmah. Povešćemo i Maru, prebacićemo se nekako. Ostali smo bez dinara u kući, a bogami i bez namirnica - bile su reči Milana Milanovića.

Posle nekoliko sati, mokri do gole kože, stigli su do Novog Pazara, gde su se okrepili i osušili, i gde smo im uručili deo priloga žene dobrog srca koja je mislila na njih iz daleka. I ne samo to, nego im pomoć uputila u najbolji mogući čas.

- Stalno smo u nevolji i jedva sastavljamo kraj sa krajem. Da nam čitaoci "Vesti" nisu pomogli, ne znam kako bi preživeli na opusteloj i od svih zaboravljenoj planini. Ovoga puta, imali smo i nevolju više, jer nam se pre desetak dana, usred noći, Mara teško razbolela. Dobila je previsoku temperaturu, (oko 40) i umalo nije doživela fras. Na konju smo je, u dva sata posle ponoći, doveli do Lukara, potom je dugo nosili u naručju i na leđima, da bi nam pred zoru, stao jedan autobus koji je vraćao grupu Beograđana iz Budve i prevezao nas do bolnice u Novom Pazaru - ispričala je Eva mučne sate kroz koje su prošli, dodavši:

- Bilo je strašno, mnogo smo se uplašili za nju. Mara i ja smo ostale u bolnici nedelju dana. Istina, Mara ima zdravstvenu knjižicu, a ja nisam imala, jer nemamo novca za zdravstveno osiguranje, pa smo moj boravak morali da platimo 100 evra. Milan je išao kod nekih rođaka da pozajmi novac. Hvala Bogu, Marija je sada dobro. Oporavlja se, igra se i kao što vidite, lepo je izdržala i ovaj put po kiši. Za potpun oporavak potrebne su joj supice, meso, posebna hrana, sokovi i lekovi. Upravo zbog toga smo se i odvažili da odmah dođemo, čak i po ovakvom nevremenu. Ova donacija nam je stigla u pravom trenutku. Kupićemo Mari sve što joj je potrebno, a i vratićemo deo duga. Koliko smo samo zahvalni toj dobroj ženi, ne može ni da nasluti. Hvala joj do neba, baš nas je obradovala i još jednom nas uverila da nismo sami. Neka dragi Bog čuva i nju i sve njene najmilije!

D. N. Petrović

Hvala svim plemenitim zemljacima: Porodica Milanović

Dar i iz Austrije

- Vrlo često nam je neprijatno što nas drugi izdržavaju. Ja se trudim da što više radim. Jedva čekam da me neko pozove da sečem drva i da ih sa mojim vernim konjem, koga su mi kupili čitaoci "Vesti", izvlačim iz šume. Nažalost, malo je i takvih poslova. Kvalitetne zemlje imamo vrlo malo, jedva za vrt, a od stoke samo jednu kravu i nekoliko kokošaka koje su nam, takođe, kupili čitaoci "Vesti". Kako nam često pomaže i Rade Milanović iz Austrije, koji nam je pre nekoliko dana poslao 100 evra, ne možemo da se žalimo. Beskrajno smo mu zahvalni, kao i Vanessi Jelic iz Australije i svim ostalim humanim ljudima koji su imali razumevanja za naše nevolje. Nikada ih nećemo zaboraviti - dodaje Milan Milanović.

Da porodica Milanović živi od blata i dasaka sklepanom kućerku sa zemljanim podom, da im nije lako da opstanu sami u planini, zna i naša čitateljka iz daleke Australije, pa ne čudi što je odlučila da im pomogne.

- Još se jedva prehranjujemo i jedva sastavljamo kraj sa krajem, ali bolje je. Mnogo bolje, nego pre tri godine kada smo gladovali i dobili prvi paket i prvu donaciju. Hvala humanitarcu Hidu Muratoviću, hvala "Vestima" i svima koji misle na nas. Za sada nećemo nikuda sa Rogozne, a i da hoćemo, nemamo gde. Ostaćemo u svom kućerku i na svom pragu, zdravlja, pa kako nam bude - poručuju Milan i Eva Milanović.