Raduju se Rudonji, baš kao detetu
U domu Trajkovića, iz Tibužda kod Vranja, velika radost. Otelila se krava Zekulja i donela na svet muško tele Rudonju. Tako su ga nazvali dečaci: Lazar (16), Mladen (15), Damjan (14) i Dimitrije (12). Njihovi roditelji Đorđe i Slavica su presrećeni jer nakon dobijene donacije i kupljene krave polako staju na vlastite noge.
Donacija je stigla zahvaljujući najmlađim dobrotvorima, zlatnoj srpskoj deci iz Kanade, koja su na održanoj tradicionalnoj Hercegovačkoj večeri u Torontu prikupila 1.100 dolara. Inicijator i ove plemenite akcije bio je 46-godišnji anonimni Mostarac Z. D. koji živi i radi u Torontu više od dve decenije.
- Naši dobrotvori iz Kanade poklonili su kravu hraniteljku našoj deci, imamo mleka svaki dan, a sad je stiglo i tele koje ćemo s najvećom ljubavlju da čuvamo. Neka im dragi Bog blagoslovi stope na životnom putu i zaštiti ih od svih iskušenja, da im podari zdravlja i svakog dobra. Za nas su krava i tele više od srećke na lutriji. Ono što smo sanjali, od kada smo izgubili posao u propalim firmama, Slavica u Jumku, a ja u Koštani, sada imamo - kaže glava kuće Đorđe.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Za njivovu šestočlanu porodicu mnogo treba, snalaze se kako znaju i umeju. Slavica radi kod kuće, posla za nju pored njih petorice muškaraca ima i previše.
- Moje je da nađem i odem u neku nadnicu, da donesem kući koji dinar. Imamo baštu, sadimo povrće, čuvamo desetak kokoški, dve guske, svinju... Zato su Zekulja i Rudonja naš spas. Daće Bog da se stočni fond uvećava, da dogodine opet imamo drugo tele, da kupimo nekoliko ovaca koje volimo da čuvamo jer su izdašne za porodicu - sasipa presrećan Đorđe, živahan čovek u srednjim godinama, pun ožiljaka od neprestane borbe i brige za porodicu.
Vredni đaci
Prvi put smo pre više od godinu i po dana pisali o malim Trajkovićima, deci koja nikada nisu otišla na more, ni videla kako ono izgleda. Lazar i Mladen pohađaju Srednju šumarsku školu u susednoj Surdulici, svakodnevno putuju i dobri su đaci. Upisali su tu školu, na roditeljski nagovor jer otac i majka veruju da će sa zvanjem šumara lakše naći posao. Iako je naporno svaki dan ići autobusom 90 kilometra u oba pravca, ne žale se najmlađi Trajkovići. Znaju da dobrim učenjem i vladanjem mogu pomoći svojim roditeljima.
Dok pijemo "mučenicu" nazdravljajući Rudonji i svima koji su ovaj dom usrećili, Đorđe pravi planove kako će i šta će jer kravi i, kasnije, biku treba obezbediti pravi smeštaj. Trenutno su u jednoj pomoćnoj neuslovnoj prostoriji. "Štala nam je u dvorištu, bila je u funkciji dok je bio živ moj otac. Tada smo imali po pet-šest krava i kobilu. Ta prostorija je pored potoka i vlaga je nagrizla blatušu... Bog je tako hteo da se zahvaljujući porodičnoj tradiciji vratimo stočarstvu. Moj cilj će biti da renoviram štalu i u njoj bude onoliko stoke koliko je imao moj otac. Uzdamo se u Boga, u našeg sveca Svetog Nikolu da ćemo sami sebi pomoći, prilježnim radom i smernim životom - ističe s ponosom Đorđe.
