Za iskrenu sreću malo treba
Kada smo telefonom, dok je u Novom Pazaru od vrućine sve gorelo, pozvali Milana Milanovića, siromašnog drvoseču iz zabitog Žunjevića na Rogozni i javili mu da je od anonimne bake, njenih unuka iz Memingena i prijatelja dobio 200 evra i dva poklon-paketa za svoju mezimicu, silno se obradovao. A na naš predlog da se sretnemo sutradan negde na polovini puta kako bismo mu uručili donaciju uzvratio je molbom:
- Ne sutra, dolazimo odmah, pešice do Lukara, a potom autobusom. Ostali smo bez brašna i drugih namirnica, pa nam je pomoć stigla u pravom trenutku, baš dok smo razmišljali od koga da se pozajmimo da bismo preživeli narednih dana i meseci. Ta divna žena iz Memingena, njeni unuci i prijatelj su nas bukvalno spasli od gladi. Pri tom, to nije prvi put da nam šalju svoju pomoć. Hvala im do neba - pričao nam je Milan "preko žice", koji u bespuću, daleko od grada, u trošnom kućerku i bez ikakvih primanja, jedva prehranjuje petogodišnju ćerkicu Mariju-Maru i suprugu Evu.
Brigama nikad kraja
Konj Putko, koga su Milanovićima prošle godine kupili od donacija plemenitih čitalaca "Vesti", teško se razboleo ovog proleća, pa je pretila opasnost da ugine i da Milan, Eva i mala Mara ostanu bez svog "najvećeg bogatstva" i izvora prihoda. Spasli su ga veterinari iz Novog Pazara, a lečenje je koštalo blizu 100 evra koje su pozajmili i koje još nisu vratili. Želja im je i da nabave kosačicu za seno kako bi lakše prehranjivali svoju kravu, a i zaradili koji dinar, koji im je neophodan za opstanak na opusteloj planini.
Nakon pet sati, kasno posle podne, Milanovići i ekipa "Vesti" susreli su se u Novom Pazaru. Ovim novim sastankom, najviše se obradovala mala Mara, jer je već znala da je u obližnjoj poslastičarnici čekaju kolači, hladni sokovi i posebno sladoled koji ove godine još nije probala. A posebno zato što zna da samo u retkim trenucima, jednom ili dva puta godišnje, ima priliku da se zasladi i uživa.
- Da nije dobrih ljudi iz dijaspore, mahom čitalaca "Vesti", koji nam već dve godine na razne načine pomažu, mi bismo bukvalno gladovali, jer na surovoj planini, najsiromašnijem delu Srbije, koliko god bili spremni da radimo, nemamo od čega "dinar da otkinemo" - požalio nam se Milan, a njegova supruga Eva nadovezala:
Mara poskakivala od sreće
Čim su Milanovići stigli u svoj skromni dom i otvorili dva poveća poklon-paketa svojih dobročinitelja iz Memingena, Maru je dočekalo više iznenađenja zbog kojih je poskakivala od sreće.
Nova i polovna garderoba, slatkiši i igračke izazvali su pravo detinje oduševljenje.
- Od ovog priloga, kupićemo brašno, ulje, so, pirinač, keks za Maru, koji sok i sredstva za higijenu. Molimo vas da u naše ime mnogo pozdravite tu divnu ženu iz Nemačke i zahvalite od srca. Želimo im svu sreću ovoga sveta. Neka Bog čuva njihovo veliko srce. Opstanak na Rogozni, odakle je otišlo više od 70 odsto življa, postao je i više nego surov. Nažalost, mi nemamo gde da idemo, a i nećemo. Zahvaljujući Humanitarnom mostu "Vesti" imamo kravu, konja, zaprežna kola, novi šporet, motornu testeru. Daće Bog da bude i nekog posla, pa da ne brinemo stalno.
Kako kaže Eva, sanjaju da zemljani pod u njihovoj kućici zamene patosom, da kupe frižider i napune ga hranom, da nabave televizor... Pre svega, kako bi njihovoj mezimici omogućili koliko-toliko lepše i bezbrižnije detinjstvo.
U iščekivanju struje
Stanka Bakračević, koja je igrom sudbine ostala bez roda i poroda, od malih nogu čita sve što joj dođe do ruke, ranije je volela knjige, a sada novine.
Vid je još dobro služi, pa pod svetlom petrolejke ili sveće pročita svu staru štampu koju joj komšije povremno donesu iz Raške ili sa Kopaonika. Nada se da će od jeseni moći da pogleda i televizor.
- Sve dok je ovako teška situacija u Srbiji i nema posla, a ni novca, ono što želimo ostaće za nas još neostvareni san. Zbog toga je i Rogozna ostala pusta. U desetinama sela više nema nijednog stanovnika, a neka su odavno izbrisana sa geografske karte - konstatovao je Milan pre nego što će sa Evom i Marom krenuti nazad "u stvarnost" i u bespuće opustele planine.
Istog dana, reporteri "Vesti" uručili su i deo donacije od 100 evra, dar naše anonimne čitateljke iz Danske, starici Stanki Bakračević (80) iz Gornje Tušimlje podno Golije koja decenijama živi sama i nada se da je "svevišnji neće uzeti" dok do njene kućice na kraju sela konačno ne stigne struja.
- Humanitarac iz Novog Pazara, Hido Muratović, i neki ljudi iz Elektrorasa obećali su da će sijalica, koju čekam decenijama, do jeseni, a možda i pre, zasijati i u mom domu. Zahvaljujući i toj dobroj dami koja je mislila na mene iz daleka i čija me je pažnja dirnula, do sada sam sakupila oko 400 evra. Valjaće za priključak i brojilo, a žicu, desetak bandera i majstore obezbediće Elektroras. Nadam se da ipak neću umreti u mraku - ističe Stanka uz srdačne pozdrave i veliku zahvalnost dobrotvorki iz Danske i poručuje na rastanku:
- Dok o meni i mom teškom životu nisu pisale novine, nisam ni slutila da još ima toliko dobrih ljudi koji su spremni da "od svog zalogaja" odvoje i za nepoznate ljude u nevolji. Svaka im čast! Bog će, sigurna sam, nagraditi njihovu dobrotu!
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
