Nadaju se boljim vremenima
Prijateljstvo je tanka žica, prekinut se može lako, sastaviti se opet da, ali čvor uvek ostaje. Ipak, neka humana druženja, bez sastanaka i viđenja, bez glasa i bez mnogo reči održavaju se godinama između pojedinih donatora "Vesti", poput plemenite porodice Damnjanović iz Sidneja, i naših starih štićenika sa prostora Kosmeta, ljudi koji su ostali i opstali, kako znaju i umeju, na svojim rodnim ognjištima.
Prilog od 400 australijskih dolara, vernih čitalaca Damnjanovića, nije niti može biti nagrada samohranoj majci šestoro dece Slavici Devidžić iz Zvečana, ni Draganu Babarogiću, poslednjem izdanku svoje porodice u Prizrenu, za sve što su pretrpeli tamo gde se mogu osloniti ponajviše na sebe, ovaj dar je samo ispružena ruka prijatelja koja uvek i iznova govori Srbima sa Kosova, da negde daleko, i negde blizu, postoje dobri ljudi koji ih ne zaboravljaju.
Jer kada si nekom stvarno bitan, onda će taj neko uvek naći vremena za tebe, bez laži i bez neispunjenih obećanja. Baš kao i Damnjanovići, kojima nije ni prvi put, a sasvim sigurno ni poslednji, da su potvrdili svoje neraskidivo prijateljstvo sa štićenicima "Vesti".
Kuća nije na prodaju
Drugi deo priloga porodice Damnjanović od 200 dolara upućen je 62-godišnjem Draganu Babarogiću, jednom od 20 preostalih Srba, a koji je nakon pisanja frankfurtskih "Vesti" dobio novi krov na starom ognjištu u Prizrenu. Draganova familija, nekada ugledna u ovom gradu, sada je razvejana svuda po Srbiji, a njemu koji živi od skromne pomoći od pedeset evra i uz sve to još je i bolestan, nema zaista ko da pomogne sem prvih komšija. A među njima su Evica Đorđević i njena ćerka Milica, jedino srpsko dete u Prizrenu, koje deli desetak minuta hoda od Draganove kuće. "Ponekad ga posećujemo, malo mu pospremimo stan Milica i ja, nešto od hrane donesemo, nije mu lako samcu...", kaže Evica Đorđević na čiji račun kod Komercijalne banke u Štrpcu smo uplatili iznos od 200 dolara za Dragana Babarogića, starosedeoca koji nažalost nema svoj račun, ali sada ima svoj krov nad glavom. I kako kaže, kuća nije na - prodaju!
Sa malim zakašnjenjem smo uručili 200 dolara Slavici Devidžić, ženi koja je donedavno na svojim plećima brinula o šestoro dece, bez stalnih izvora prihoda, sem socijalne pomoći od oko 200 evra. Odmah je pogodila da je poklon od familije Damnjanović, koji će im biti od velike koristi. Jer, kako kaže Slavica, njihov život pod tuđim krovom nije se mnogo promenio nabolje, sem što se najstarija ćerka Zorica udala. U kući sada žive sa majkom 23-godišnja Aleksandra, 22-godišnja Biljana, 18-godišnja Marija, 16-godišnja Irina i desetogodišnji Antonije.
- Iako i dalje nema posla za mene i moju decu, zdravi smo hvala Bogu i nismo izgubili nadu i veru. A ni zahvalnost prema ljudima poput Damnjanovića - optimistički kaže Slavica i moli nas da objavimo broj njenog fiksnog telefona, za slučaj da se čuje sa donatorima: +381 28 664 601. Svojim zaštitnicima iz Australije poslala je najnoviju fotografiju koju sa zadovoljstvom objavljujemo.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
