Koliko ovakvih Jovana ima Srbija?
Svaka priča ispisana na stanicama Humanitarnog mosta je priča za suze, kako za one koji žive kroz njih, tako i za one koji priče opisuju, ali i za one koji priče o sumornim sudbinama čitaju. Jedna od takvih, ali možda potresnijih od drugih jeste i ispovest 16-godišnjeg dečaka Jovana Stevića iz Čačka čiji je koeficijent inteligencije prema merenjima izvršenim na VMA u Beogradu između 140 i 150, po čemu je jedan od najpametnijih dečaka u Srbiji, ali od toga sem petica u đačkoj knjižici, do sada nije imao baš nikakve koristi!
- Moje detinjstvo je obeleženo memljivim podrumima, bez vode i struje, u kojima smo majka Snežana i ja stanovali kao izbeglice sa Kosova, bilo je često dana kada nismo imali ni za hleb, vikom i psovkama gazde su nas zbog neredovne isplate stanarine stalno iz straćara i podruma izbacivali na ulicu, raznim bubama koje su nam po cele noći milile po jedinom krevetu gde smo zajedno spavali, mirisom memle koja će me pratiti dok sam živ i stalnim strahom šta će biti sutra. Jednostavno, ja sam jedan od dečaka, nažalost ne i jedini, koji i nije imao detinjstvo. Ja sam dečak bez detinjstva - gotovo s neshvatljivom zrelošću odraslog čoveka govori ovaj šesnaestogodišnjak.
Zahvaljujući se našoj stalnoj čitateljki i još većoj donatorki Stani Jovanović i njenom sinu, studentu Dragutinu iz Minhena koji su reagovali na tekst u Vestima onlajn pod naslovom: "Srbijo, deca su ti pametna, ali gladna", i poslali 100 evra, Jovanova majka, 47-godišnja Snežana, objašnjava da je njen sin progovorio kasno i to kroz - brojeve.
Stalno je brojio stepenice, zgrade, automobile, prolaznike što joj je bilo čudno i zbog čega ga je kasnije, kada je krenuo u školu gde je pokazao izuzetne matematičke sposobnosti, odvela na test inteligencije na VMA.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
"Pokazalo se, eto da je Jovan, genije!".
Majci ta činjenica, sem velikog zadovoljstva, nije pomogla. Rođena je u Prištini gde je radila kao medicinska sestra na Kosovu pomažući ljudima u najtežim, ratnim vremenima. Sada je bolesna i zaboravljena. Nekoliko godina je radila na naplaćivanju parkinga u Čačku, a potom je ostala bez posla i sada ona i sin joj Jovan, srednjoškolac, žive od 5.000 alimentacije od oca kojeg je Jovan poslednji put video na sudu kada je imao samo tri godine, i dečjeg dodatka od 3.400 dinara što im je nedovoljno i za hleb, ali jeste za veliku muku.
Život s mnogo hleba
- U budućnosti sebe vidim u matematičkim ili infomacionim naukama, ali o tome ću odlučiti kasnije jer iz dana u dan u sebi otkrivam neka nova interesovanja. Nečije tvrdnje da sam genijalac moraću da potvrdim tako što ću majci i sebi osigurati pristojan život bez mirisa memle, ljutih stanodavaca i sa mnogo hleba što je, valjda, san svih siromaha. Mislim da moje želje nisu prevelike, ali i to ne mogu, bar za sada, bez pomoći dobrih ljudi jer za sada sebi ne mogu da obezbedim ni najobičniju loptu koju nikada u životu nisam imao, a toliko sam je želeo - i iskren je i skroman Jovan Stević.
- Ja, zapravo, sve vidim kroz brojeve jer su mi oni stalno u glavi. Nepogrešivo mogu da u tren oka izračunam koren broja i do milion, u glavi sam izgradio neke svoje tablice uz pomoć kojih mogu da svakome odredim koji je bio dan u nedelji i sat kada je rođen. Eto, vi ste, recimo, na osnovu vašeg datuma rođenja, svet ugledali jednog petka... - smeši se Jovan našem novinaru i dodaje:
"A, što se tiče množenja, deljenja, sabiranja, oduzimanja višecifrenih brojeva, tu sam nepogrešiv. No, sve te moje sposobnosti sam do sada koristio samo da zavaram gladan stomak i da zavaram muku stalnih ponižavanja koje smo majka i ja do sada doživeli i preživeli - naglašava mladi čačanski genijalac Jovan koji je ovih dana osetio i moć medija o čemu, kaže, do sada nije razmišljao.
Jovan i njegova bolesna majka Snežana su još daleko od zelene grane, ali sada im je posle napisa u štampi, mnogo bolje nego što je bilo, a bilo je onako kako ne bismo poželeli nikome.
Stigla podrška i poklon-paketi
- Humani ljudi širom Srbije, ali i iz inostranstva su počeli da nam pomažu i na tome smo im veoma zahvalni. Brojni paketi stigli su na ime moje majke Snežane Mijailović, i na adresu: Ljubićki kej 2, stan 8, Čačak. Trenutno živimo u skromnom stanu, kiriju plaća jedna humanitarna organizacija iz Dubaija, ali nismo gladni, više ne moram da uveče gladan ostavljam parče hleba za sutra. Dobili smo i nešto novca koji smo "sakrili i od nas samih", želja nam je da otkupimo stan u kojem trenutno živimo. To mi je životni cilj koji moram da ostvarim, ako ne radi sebe, ono radi moje majke - poručuje Jovan i zahvaljuje se dobrim ljudima na pomoći.
