Jedno pismo za jednu Veru

Život je nenadmašni scenarista koji piše najneverovatnije priče i nema tog filma i romana koji mogu da se mere sa gospodinom Životom. A to nam najbolje svedoči i neobično pismo poslato ovih dana iz Feldkirha u Austriji na adresu "Vesti" u Frankfurt, a potom je stiglo i do Beograda. Pravo u Humanitarni most. Napisala ga je Rašida Salkanović iz Tuzle, žena koja stanuje na adresi: Ulica Branislava Nušića 49, 75 000 Tuzla. Jednostavnim rečima, obratila nam se ova Tuzlanka:

Vesti

Molba iz srca

"Draga redakcijo Vesti, molim vas da objavite ovo moje pismo. Muslimanka sam rodom iz Bijeljine. Prilikom ratnih dešavanja smo izašli iz našeg grada. Kada je stao rat mi smo našu kuću u Bijeljini prodali jednoj uglednoj porodici iz okoline Tuzle, čovjeku koji se zvao Stanko Simeunović. On je imao nezaposlenu ženu i sina sa posebnim potrebama. Imao je u Bijeljini Pežoov servis. Bio je žirant nekim ljudima, pa je na kraju morao da plaća i svoj i tuđi kredit bankama. Prije nekoliko mjeseci Stanko je umro u fotelji. Iza njega je ostala nezaposlena žena, bolestan sin, kredit od 25.000 konvertibilnih maraka i mjesečna rata od 1.000 KM! Kako njegova supruga nema odakle da plaća taj kredit, postoji mogućnost da ona ostane bez kuće i na ulici sa bolesnim djetetom. Zato vas ja molim da u akciji na Humanitarnom mostu zamolite naše dobre ljude u dijaspori da joj pomognu. Njena adresa je: Vera Simeunović, Ulica Paje Jovanovića 20, Bijeljina, a broj njenog telefona je...

Unaprijed zahvalna vaša vjerna čitateljka

Rašida Salkanović."

Faksimil pisma Rašide Salkanović

Katanci ljubavi

Ovo je priča o dve žene: Rašidi i Veri. O dve neznanke koje je život spojio na neobjašnjiv način.

Ovo je priča o ženama koje se nikada nisu susrele, a ipak su "zaključale ljubav" na tuzlanskim i bijeljinskim mostovima, kojima nisu zajedno prošle.

Jedan od katanaca ljubavi poslala je Rašida, onako kako je znala i umela, a Vera je odgovorila toplom porukom:

"Hvala, draga Rašida."
Poslednja vest glasi da Rašida dolazi u maju da se upozna s Verom iz Bijeljine.

Okrenuli smo broj telefona Vere Simeunović iz Bijeljine i čuli još čudniju priču s druge strane žice:

"Da, sve je tačno što piše u tom pismu. Ali, ja nikada nisam upoznala Rešidu Salkanović, niti njenu porodicu, iako smo nekada živeli u Požarnici kod Tuzle. Jedino što znam jeste da smo pre 13 godina kupili dom familije Salkanović u Bijeljini, moj nesrećni suprug Stanko je tada podigao kredit u banci Hipo Alpe Adrija, a sumu za kuću koja nas je koštala 64.000 KM smo odmah isplatili nekadašnjim vlasnicima. Kada je moj Stanko umro, nazvala nas je gospođa Rašida iz Tuzle i telefonom izjavila saučešće. Tačno je i to da je Stanko otplaćivao ne samo ovaj, već i tuđe kredite, ljudima kojima je bio žirant, a oni zaboravili na svoj dug i nas ostavili na cedilu da se patimo i za njih... U međuvremenu je servis koji je držao moj muž zatvoren, posao nije išao i od silne brige Stanko je iznenada preminuo. Moje bolesno dete i ja ostali smo sami u kući, svaki dan u strahu da nas ne isteraju sudski izvršitelji jer od decembra prošle godine ne plaćam banci ugovorenu ratu... Iznenađena sam gestom ove nepoznate mi žene i istovremeno zahvalna na njenoj humanosti - otkrila nam je Vera Simeunović kojoj smo u ime "Vesti" ponudili pomoć naših čitalaca. Nekoliko dana kasnije, Vera Simeunović je donela konačnu odluku: "Hvala, kao da ste mi pomogli. Porodica moga preminulog supruga i ja odlučili smo da se akcija ne vodi, svi ćemo zajedno, rodbina i prijatelji, pokušati da vratimo i svoje i tuđe dugove. Ipak, od srca hvala ovoj dragoj i nepoznatoj ženi čiji je dom postao i naš i kojeg smo zavoleli. Nadamo se da ćemo ostati u njemu..."