Plaćena struja, dobila i kokoške
Baki, 80-godišnjoj Milki Kuč koja živi sama u zabitom pešterskom selu Boljare na granici Srbije i Crne Gore, udaljenom od Sjenice 40, a od Novog Pazara više od stotinu kilometara, ispunjena je još jedna želja: plaćen joj je dug za struju koji se uvećavao godinama, dobila je pet kokošaka, kupljen joj je i novi risiver za praćenje TV programa, dopremljeno joj je i dovoljno hrane za kozu i jariće i pšenice za kokoške koje je dobila.... Za sve ovo pobrinuli su se: dobrotvorka Dragica Forcan Wolch, poreklom sa Pala, a sada žitelj Kanade i njen suprug Ted koji su baki Milki poslali 400 kanadskih dolara.
Donaciju je, po molbi dobrotvorke, uručio humanitarac iz Novog Pazara Hido Muratović. Pre petnaest dana Dragica i Ted "kupili su" takođe posredstvom Muratovića, ovoj usamljenoj starici alpsku kozu sa jarićima, najbolju koja se mogla nabaviti u ovom kraju, da se baka, dok je još na nogama, zanima u samoći, da ima dovoljno mleka i da se lakše prehrani u pešterskom bespuću.
Raduje se gostima
- Sa kozom i jarićima razgovaram po ceo dan, na Pešteru još nema zelene trave, pa ne mogu da ih vodim na napasanje, ali i to ću za koji dan. I kokoške će mi biti razonoda, evo, već prvog dana svakoj sam dala ime, hranim ih, sedim pored njih i uživam gledajući. Imam dovoljno pšenice i druge hrane i za njih i za kozu, a kad "pukne" proleće biće trave i naravno dobrog kozjeg sira i jaja koji su mi najpotrebniji za ishranu. Ali i da dočekam punog stola goste iz belog sveta - priča baka Milka i posebno se, blagosiljajući, zahvaljuje svojim dobrotvorima iz Edmontona, koji su obećali da će o njoj brinuti i u narednom periodu.
Baka Milka je jedna od petoro preostalih žitelja Boljara, sela koje je nekada imalo 50 kuća, a danas mu preti brisanje iz spiska živih, jer su u selu ostala još samo četiri domaćinstva. Troje su starci, a dvoje mladići koji ne mogu da se ožene, jer devojaka ni nema, ali se ipak nada da se Boljare, gde treba da se sretnu trase srpskog i crnogorskog auto-puta Koridora 11, ipak neće ugasiti, priča Muratović i naglašava da baka Milka nije imala poroda i da dve decenije, od smrti supruga, živi sama u staroj brvnari, da mnogo voli Pešter i svoj dom u kome je provela šest decenija.
Neće na "onaj svet"
Mada gazi devetu deceniju života Milka je živahna i u šali kaže da još nema nameru da krene "na onaj svet". Čvrsta je poput drugih Pešteraca koji su poznati po specifičnoj ishrani, punoj mleka i mlečnih proizvoda i dugovečnosti. Neki su, poput Milke, bitisali sami i po 30 godina, a dočekali su 105. ili 110. godinu života. "Važno mi je samo da ne padnem na postelju, džaba mi je da živim i još dve decenije ako ne bi mogla da se krećem. Muka je kad je čovek sam, a nepokretan, toga se najviše bojim", poručuje ova hrabra starica iz Boljara.
Godinama nije plaćala struju, pa se dug sa kamatama popeo na oko 150 evra, pretila je opasnost da baka ostane u mraku, to smo regulisali i Milka sada može mirno da spava, dobila je i specijalni risiver, vredan 30 evra, koji joj omogućuje da prati i TV program što joj u samoći puno znači. Posebno se obradovala kokoškama koje je poželela prilikom prethodnog susreta kad smo joj "uručili" kozu i jariće, dodaje Muratović.
Malo za sreću
Naša donatorka iz Edmontona, Dragica Forcan Wolch, dobitnica brojnih priznanja za humanost, veruje da su dobra dela vrednija od tone priča. I zaista je tako: više puta dosad pokazala je, zajedno sa svojom familijom, da veliko nije uvek i dobro, a da je dobro uvek i veliko. Ova naša čitateljka brine se o starim i nemoćnim ne samo u Kanadi, već i u otadžbini koju je napustila pre više od tri decenije. "Ponekad je potrebno tako malo za sreću, i darovani osmeh ako ga neko nije imao, znači više od pregršta novčanica. Svima koji su u nevolji potrebna je pre svega ljubav, ako ona postoji čak i od potpunog neznanca, tu postoji i život, i zašto ga onda ne živeti", kaže ova dobrotvorka iz Kanade, do čije fotografije smo došli samo nama znanim putevima. Nadamo se da nam neće zameriti, ali baka Milka Kuč je samo jedna od mnogih koja bi volela da je vidi makar na slici.
- Pomagali su mi dobri ljudi i ranije: "Dođe Hido često i pita me šta mi treba, donosio mi je hranu i lekove, kupio mi je i televizor, ali koza, jarići i kokoške su mi posebno važan i drag poklon, hvala dragoj Dragici i njenom suprugu, neka ih sreća prati kud god da krenu, neka iz zdravlje služi i neka uživaju sa svom najdražima. Da nije bilo ovakvih dobrotvora i mojih komšija koji mi kad god sam u nevolji priteknu u pomoć, ko zna da li bih još bila u životu - pita se na rastanku baka Milka.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
