Čitateljke iz Liverpula obradovale baku iz Šumadije
Danas se uglavnom govori o dve Srbije - prvoj, za koju Evropa nema alternativu i drugoj, koja živi u mitovima. Postoji, međutim, i treća zaboravljena Srbija, koja je gurnuta na margine života. Graditelji pravih mostova, onih od betona i čelika, znaju da mostovi među ljudima mogu da se izgrade i od mnogo postojanijih materijala - od ljubavi, humanosti i potrebe da se pomogne onima koji su stari, bolesni i zaboravljeni. I ti mostovi su, tvrde čak i graditelji pravih mostova, zbog materijala koji se u njih ugrađuju, mnogo stameniji od onih betonskih.
Jedan takav most, most humanosti i prijateljstva, gradi se već nekoliko godina i spaja daleku Australiju i takovsko selo Drenova kod Gornjeg Milanovca u kojem u samoći životari 81-godišnja starica Borka Dražević. Ovog puta, uoči Vaskrsa, najvećeg verskog praznika koji slavi život i dobrotu među ljudima, mostu su dodale još jedan stub, vidljiv samo dušom i dve bake, naše verne čitateljke iz Australije - Usamljena baka iz Liverpula i njena prijateljica baka iz Liverpula. Dve bake iz dalekog Liverpula uputile su usamljenoj baki Borki 100 australijskih dolara, kako bi i ona osetila radost Vaskrsa.
Uz novac, dve bake su Borki Dražević poslale i vaskršnje jaje i pismo ispisano dušom u kojem joj poručuju da su uvek sa Borkom u mislima, a poruka iz pisma Borki je, kaže, i vrednija od novca koji joj znači jer će, najveći deo, odmah završiti u kasi apoteka za kupovinu skupih lekova bez kojih već odavno ne može, ali ostaće nešto i za kupovinu jaja za vaskršnje ukrašavanje.
- Ma, ne treba mi mnogo jaja za bojenje jer više ne znam ni kome bih ih poklonila, kakav je red o Vaskrsu. U kuću sa sigurnim krovom koju sam dobila zahvaljujući i insistiranju "Vesti" kod opštinskih vlasti već odavno mi niko ne dolazi, a i nema ko. Iz dana u dan u selu nas je sve manje jer stari umiru, a mladi odlaze iz sela te nemam sa kim ni da prozborim koju reč. Eto, zimus se dešavalo da i po petnaest dana nikoga ne vidim i ni sa kim ne progovorim ni reč. Samujem, ćutim, bolujem, trpim i nemam nikoga sa kim bih ovu moju samoću bar na trenutak podelila, da bar nekome kažem kako mi je i šta me sve boli.
Čuvarkuće sa imenima
Na svakom jajetu ću voskom ispisati, to sam naučila još kao mala, još dok sam bila srećna sa svojom porodicom i puna nadanja, imena onih koji su mi pomagali i koji mi i danas pomažu - baka iz Liverpula i ime njene snahe i sina iz Kanade, Usamljena baka iz Liverpula, Sofija, Raka Tarlać, Nikolina iz Melburna, Milomir Glavčić iz Kanade i svih drugih koji su mi do sada pomagali. Ta ofarbana jaja će stajati kod mene u kući, ali biće, zapravo, čuvarkuće ovih humanih ljudi bez kojih bih odavno već odavno bila u društvu moje pokojne braće i sestara. Neka im blagoslov bude u porodici o Vaskrsu i vazda imali sreće - poručuje Borka Dražević.
Kako vreme prolazi, sve je više bolesti i bolova koje bolesti donose, ali, ipak, najviše boli samoća, a protiv te bolesti u apotekama nema lekova. Zato ću vaskršnja jaja obojiti u lukovini i svako će jaje biti namenjeno našim ljudima u svetu koji me ne zaboravljaju i kada su praznici i kada nisu - reči su zahvalnosti starice Borke Dražević koja, prema govoru njenog lica i glasa, polagano gubi bitku sa životom koji se već odavno, kaže, pretvorio samo u odbrojavanje ovozemaljskih dana.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
