Tanja, anđele, spavaj mirno!
Popodnevno sunce upeklo usred aprila dok dolazimo u vranjsko naselje Donje Vranje, gde nas brišući graške znoja dočekuje glava uboge, bolestima ophrvane porodice, 58-godišnji Sreten Stojanović i ćerka 16-godišnja Branislava. Doneli smo im radosnu vest o prispeću novčanog priloga u iznosu od 2.000 australijskih dolara, dar anonimne porodice iz Sidneja u Australiji, nama već poznatih dobrotvora kojima ovo nije prvi put da usreće ljude u nevolji.
Sreten sa nevericom, vidno uzbuđen, pije lekove za smirenje i broji drhtavim rukama novac. Nikako da izbroji, laktovima ruku oslonjen na klimavi sto, pa uz pomoć ćerke Branislave nekako uspeva. Zahvaljuje, krsteći se tri puta u pravcu ikone Svete Bogorodice, kako kaže, zaštitnice dece.
- Hvala dragi prijatelji iz daleke Australije. Šaljemo vam blagoslov, da vas Bog čuva, da vam Sveta Bogorodica bude zaštitnica doma vašega, da budete zdravi, srećni i radosni. Hvala do Boga, namamili ste nam suze, pomešane sa radošću i tugom što sa nama nije naša supruga i majka Tanja, koja nas u 40. godini ostavi u neprebolu - sasipa Sreten, dok ćerka u drugoj sobici briše suze. Čekamo da se iz bolnice vrate Jovan i Jovana, 15-godišnji blizanci. Pa da odemo na groblje i upalimo sveću pokojnoj Tanji, njihovoj majci i supruzi, koja je umrla 15. novembra.
Večna kuća
- Nadgrobni spomenik, to je želja dece, a i moja, hoćemo da kada dođemo poljubimo njenu sliku i sedeći na klupici da se setimo svih divnih zajedničkih trenutaka. Deca su počela da je sanjaju, tek sada shvataju šta nas je snašlo, dok je bila živa nisu se odvajali od nje. Dok sam odlazio da radim, ona im je bila i otac i majka. Zaslužila je Tanja da ima svoju večnu kuću, ona je u našim srcima na prvom mestu, spomenik nikad ne bih mogao da joj podignem da nismo dobili ovaj iznenadni novac od dobrih ljudi. Hvala im - poručuje Sreten.
- Jovanu sam jedne večeri čuo kako krklja, ustao sam i požurio da vidim šta je sa detetom. Bio sam prestravljen, zatekao sam je izobličenu, bledu, svu u znoju. Brzo smo je odveli do dečjeg odeljenja u vranjskoj bolnici, gde je zadržana i bila na infuziji i lekovima pet dana. Pustili su je, pa je sa bratom Jovanom otišla po rezultate. U pitanju je anemija, mada se bojimo da nije i ona obolela od epilepsije, kao Jovan i Branislava. Na ormanu su kese sa lekovima, svi se kupuju. Do sada su nam ljudi pomagali, posebno Društvo domaćina iz Donjeg Vranja. Oni su nam donosili lekove kad nam ponestanu i nešto hrane kako bismo preživeli. Naša primanja od države su minimalna, deca imaju 100 evra majčine penzije. Sa tim novcem treba platiti komunalije i ne ostati gladan. A to je nemoguće... Iako sam do 2001. radio u fabrici obuće Koštana, koja je tada ugašena, nemam dovoljno staža, ni godina za penziju. Što se tiče one invalidske, jer sam u nadnici izgubio prste na jednoj ruci, nju sirotinji jedino daju pred smrt - jada se Sreten, s kojim odlazimo na Donjovranjsko groblje. Nailazimo na dogoreli krst na grobu, gde je prošle godine sahranjena Tanja.
Kupatilo, dečja želja
Jedna od velikih želja troje maloletne dece, Branislave, Jovana i Jovane, jeste da imaju kupatilo. U jednom sobičku postoji manja razljuskana kada i NjC šolja. "U dvorištu imamo česmu, treba nam samo crevo i majstor da vodu sprovede do kupatila. Ako Bog da to će biti brzo, da se deca više ne kupaju u limenom koritu u sobi gde spavaju", obećava Sreten.
- Uh, šta je ovo, neko je bio i palio sveće, zahvatio je vetar i cveće i krst. Izgorela je i njena slika, uh, srce me boli - trese se Sreten i briše obraze. Doveo nas je na groblje da nam kaže da će od pristiglog novca podići supruzi spomenik. Odlazimo, vidno potrešeni, kod majstora kamenoresca da naručimo nadgrobni spomenik. - Ako može do 10. maja, tada dajemo polugodišnji pomen našoj Tanji. Da se siti isplačemo, kumim te, majstore - moli Sreten. A majstor se snebiva, ima dosta narudžbina, ali pristaje. Sreten naručuje jedan od najjeftinijih spomenika, a i takav košta 450 evra. Pravo bogatstvo za najveći deo žitelja Srbije.
Mala gozba
- Taman je ostalo da i deci kupimo po jednu odevnu stvar. Svi žele patike, pa ćemo otići na pijacu - objašnjava Sreten zajedničke odluke. - A deca se raduju, kao nikad dosad. Ostalo je novca i za hranu. Za najosnovnije namirnice, da se ne bojimo gladi. Dva puta dnevno da jedemo, dosta je. Naša Jovana zna i od nekoliko krompira da napravi ručak - tvrde ukućani.
Vraćamo se kući, tu je već i predstavnik Društva domaćina koji povremeno brinu o ovoj porodici. Dogovaraju se da naruče deset kubnih metara ogrevnog drveta, da Stojanoviće reše jednog od većih problema. To će koštati, sa cepanjem i prevozom, oko 400 evra. Ali, bar su mirni sledeće zime, jer Sreten zna dobro da kad nalete vetrovi i studen, da će morati više od šest meseci da loži u trošnom kućerku. "Valjda će od sada biti bolje, sagledaće nas dobri Bog da i nama nešto krene, ta nada nam daje veru da izdržimo", veruje Sreten.
Rastajemo se sa nadom da su Stojanovići za trenutak odagnali tugu, raspršili noćne more, da su srećni dok zagrljeni sede ispred trošne prizemljuše. Ispraćaju nam osmesima kroz koje se probijaju suze tuge i radosti.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
