Most ka drugom životu

Dana 26. maja 2011. godine srce 47-godišnjeg Aleksandra - Saše Šešlije iz Subotice je skoro prestalo da kuca, jer mu je virusna upala napala srce i oštetila srčani mišić koji je vremenom sve više slabio.

Zbog njih se vredi boriti: Supruga Milica, Aleksandar i sinovi Ognjen i Todor

Po svojoj prirodi uporan i predan poslu nije ni slutio da jedna banalna stvar poput nepreležane viroze, može da zada gotovo smrtonosan udarac.

- Dok je za mene to bila teško prihvatljiva realnost, doktori su upućivali na jedino moguće rešenje, transplantaciju srca. Od tog momenta moj život se sveo na veliku borbu - priča za "Vesti" naš sagovornik i dodaje:

- Početkom marta prošle godine moje srce je toliko oslabilo da sam umalo izgubio bitku. Zahvaljujući neverovatnom čoveku, dr Bojanu Bagiju i timu sa Odeljenja anestezije i reanimacije Opšte subotičke bolnice, spasen sam. Izvukli su me iz čeljusti smrti 21. marta 2015. godine, stabilizovali moje stanje, a potom sam hitno prebačen u Klinički centar Srbije, gde mi je tim stručnjaka, na čelu sa prof. dr Miljkom Ristićem i dr Emilijom Nestorović, ugradio mehaničku pumpu za srce - kaže Aleksandar.

Od tada se Aleksandar i mehanička pumpa, koja mu je privremeno produžila život i dala nadu da će pomoću nje doživeti transplantaciju, ne razdvajaju. Posle kraćeg odmora nakon ovog zahvata, Aleksandar se ponovo vratio na posao u istu bolnicu gde su ga već jednom oživljavali, i to kao jedan od najboljih stručnjaka medicinske informatike u Srbiji.

- Svaki dan mi kolege ponavljaju da smanjim svoje radne aktivnosti, da ne moram ni dolaziti na radno mesto, ali ja bez posla ne mogu da živim..., i kakav bi mi bio to dan kada ne bih bio od koristi ni sebi, a ni drugima. I verujete mi, dok radim zaboravljam da mi život visi o koncu, da možda neću dočekati taj dan kada će neko novo srce da zakuca u mojim grudima - kaže ovaj hrabri i vredni čovek, svestan da je u Srbiji zbog nedovoljnog broja donora ova mogućnost svedena na minimum. A njemu vreme sve brže ističe.

- Uspeo sam da dočekam prvi rođendan svog mlađeg sina Todora i ako Bog da, 21. aprila ovde godine bićemo opet zajedno na njegov drugi rođendan. I ne mogu vam opisati koliko sam bio srećan i koliko ću tek da budem srećan tog datuma. Želja mi je da budem uz svoju porodicu, suprugu Milicu, i sinove Ognjena i Todora još dugo, dugo. Da bih bio uz svoju porodicu, i da bih bio od koristi svojoj zemlji, svome gradu, svom narodu, neophodna je transplantacija srca na AKH klinici u Beču. Za taj poduhvat nam je potrebno 120.000 evra. S obzirom na to da moja porodica i ja nismo u mogućnosti da obezbedimo ovaj novac, odlučili smo se da putem humanitarnih akcija prikupimo sredstva i tako napravimo korak dalje u ovoj bespoštednoj borbi za život - objašnjava svoju muku Aleksandar, na čiji apel su se već odazvali njegovi sugrađani iz Subotice, Beograda, Kragujevca i donirali mu do sada 25.200 evra.

- Ova već iskazana humanost je razlog više što želim da i uz vašu pomoć dobijem ovu bitku, da budem uz svoju porodicu, jer sam im i te kako potreban - poručio je Aleksandar Šešlija svim našim čitaocima i ljudima dobre volje, a mi u ime Humanitarnog mosta "Vesti" molimo naše donatore da pomognu i ovom čoveku koji očito još nije završio svoj zadatak na ovom svetu.