Sanja da su na slavu došli svi dobrotvori
Iz dalekog Melburna na ime Borke Dražević iz takovskog planinskog sela Drenova stiglo je pismo i u pismu 200 AUD od naše čitateljke i u ovom slučaju dobročiniteljke Nikoline.
Novac koji je uručen ubogoj starici Borki mnogo joj je važan pred Nikoljdan, njenu krsnu slavu, ali, kaže za "Vesti", ponekad, kao u ovom slučaju, lepe reči iz pisma vredne su kao najveće bogatstvo. Jer, prema rečima starice, malo je onih koji znaju kakav je osećaj kada si sam, bolestan, kada prođe mnogo dana, a da nikoga ne vidiš i da ne prozboriš nijednu reč i kada ti se život svede samo na to da čekaš da ti se ugasi još jedan dan. Tada, u samoći i u mraku naviru sećanja o svemu i svačemu, pa i o nekadašnjoj pripremi krsne slave kada je kuća bila puna čeljadi i još više nadanja. No, i braću i sestre su joj odnele bolesti i nesreće, a Borki su ostale samo uspomene.
- Teško živim, ali bilo bi mi još mnogo teže da nije pomoći koja mi stiže od naših ljudi u svetu. Eto, sada mi je novac poslala Nikolina i nema tih reči kojima bih joj se na pravi način zahvalila, a isto se odnosi i na Sofiju i Usamljenu baku iz Liverpula, na Rajku Tarlać i na mnoge druge...
Nikolinin novac sam dobila pred moju krsnu slavu Svetog Nikolu i deo novca ću utrošiti da pripremim slavski ručak za sebe jer više i nema ko da mi dođe u goste. Nekada je u komšiluku bilo više od 20 kuća iz kojih su nam dolazili prijatelji sa kojima smo lomili slavski kolač, ali u tim domovima iz kojih su nam dolazili više nema nikoga. Stariji narod pomro, mladi otišli u grad, a kuće, baš kao i ja, samuju bez dima iz odžaka i prepuštene su vremenu koje ih polako urušava - s tugom u glasu zbori baka Borka Dražević, koja bi volela da je drugačije, da bar sa gostima podeli i ono malo sirotinje što ima.
Nedosanjani san
- Sanjam lep san, a u snu je sve moguće, da su mi na slavu došli svi oni koji su mi proteklih godina pomagali i u čijim sam mislima bila. Tako, jedna do druge sede Usamljena baka, pa Sofija, Rajka, Nikolina, pa onaj gospodin iz Kanade koji je, čula sam, napravio i neki veliki most u Kraljevu i svi drugi humani ljudi.
A ja, onako srećna, služim ih svim i svačim... I tako, veliki sto, mnogo dobrih ljudi koji pričaju o svemu, osim o nemaštini, bedi, usamljenosti, bolestima... Znam da je san neostvariv, ali je lep i ništa ne košta, ali dok sanjam bude mi toplo oko duše - otkriva svoju malu tajnu Borka Dražević.
