Prijatelj koji dođe sam, dva puta je dobrodošao
Štićenica "Vesti", 51-godišnja bolesna Živka Stanojević, samohrana majka dve ćerke 11-godišnje Sanje i devetogodišnje Dušice, iz sela Progar u beogradskoj opštini Surčin, koju je zbog bolesti suprug i otac devojčica izbacio iz kuće posle 13 godina braka, postala je poznata našim čitaocima pre godinu dana kada smo objavili da ona i njena deca dočekuju zimu u letnjim klompama, tuđoj podstanarskoj sobi, bez hrane i lekova.
Kao i uvek, brojni dobri ljudi pritekli su u pomoć, ali najčešće ime koje su izgovarali naši štićenici bilo je - Ilija. I dugo nismo znali koji se dobrotvor krije iza ovog imena, jer nije želeo da se spominje u novinama, dok jednog dana, na naše insistiranje, nismo imali prilike da ga i upoznamo. U beogradsko dopisništvo "Vesti" došli su zajedno i štićenica Živka Stanojević i Ilija Milošević iz Pariza, rodom iz Loznice, čovek koji ih je posećivao svakih mesec dana, uvek donosio deci knjige, odeću i obuću, kupovao namirnice i što je još važnije - postao član njihove porodice.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- On je naš prijatelj, on je moj drugi brat - ponosno nam je rekla Živka, predstavljajući 74-godišnjeg Iliju kome je Francuska druga domovina jer je u njoj proslavio svojevrsan jubilej - 50 godina života i rada u Parizu. Tek kada smo ga videli, setili smo se da mi Iliju u stvari već poznajemo odavno, ali iz neke druge humane misije. Setili smo se njegovog lika i imena iz devedesetih godina kada je kao vozač pariske humanitarne organizacije Dunav-Danube, na čijem čelu je Zade Đurović, stizao u otadžbinu predvodeći konvoje sa lekovima i medicinskom opremom. Setili smo se čoveka u čijoj ličnoj karti još i danas piše - Jugosloven!
Pozdrav Parižanima
Čim se desila strašna tragedija u Francuskoj, Humanitarni most "Vesti" odmah se raspitao kako su naši zemljaci iz Pariza koji već godinama šalju svoju pomoć u otadžbinu. Javio nam se i naš dobrotvor Ilija Milošević, koji se u momentu masakra nalazio u Srbiji: "To je velika tragedija, ali nas niko ne može uplašiti. Ja ću i dalje biti između Pariza i Beograda i dalje ću se baviti humanitarnim radom... Invalidska kolica biće moj sledeći dar... " Dosadašnje informacije ukazuju na to da se niko od naših donatora nije našao na udaru terorista, sve ih pozdravljamo, srećni smo što su živi, ali i tužni zbog svih nevinih žrtava.
- Svet je baš mali - nasmejao se naš stari humanitarac Ilija koji je napustio Beograd 1964. i otišao u Francusku gde je zaslužio penziju, a sate i sate je proveo za volanom šlepera, obilazeći Evropu uzduž i popreko. U međuvremenu postao je otac dva sina i ćerke, a jednog nikad prežaljenog sina izgubio je tokom poslednjeg rata u Bosni. Danas on ima šestoro unučadi i dva praunučeta, još voli da sedne za volan kamiona, da peca na Dunavu, i da obiđe što češće porodicu .Živke Stanojević. "Ona je meni kao rođena sestra, njena deca su meni kao moja rođena unučad, zato se uvek kada dolazim, a posećujem često Beograd, nađe poneki poklon za sve njih", kaže skromno Ilija, za koga važi ona poslovica - "Prijatelj koji dođe sam, dva puta je dobrodošao".
