Sa dobrotvorima dođe i nevesta u kuću
Sudbina siromašne braće 27-godišnjeg Dejana i 20-godišnjeg Stefana Gapića, iz planinskog zaseoka Krpejci u Korbevcu kod Vranjske Banje, do skoro je bila teška, tegobna na ivici bola i izdržljivosti.
Bez ikoga, sa 70 evra stalnog prihoda, borili su se sa svakodnevnim životnim nedaćama. Dejan je nadničario po šumama u dubodolinama goropadne Besne Kobile, Stefan tihovao i u duši bolovao što je rano ostao bez najmilijih. O boljem sutra nisu stigli ni da razmišljaju. A ono je, već, pristiglo sa prvim donacijama plemenitih ljudi iz dijaspore koji su za njihovu sudbinu saznali čitajući u našem dnevniku. Sve je dolazilo nekim neznanim redom: prvo su im u kući osvanule pare, potom, frižider, električni šporet, televizor, zamrzivač... Ali, ono što je najvažnije u kuću je stigla i nevesta! Zove se Tanja i ima 30 godina. Iz istog je sela, iz siromašne porodice. Ne radi. Duže vremena su se zabavljali, pa rešili da žive zajedno. Planiraju venčanje, skromno, samo da ozvaniče. Do Nove godine, ako Bog da, tako kažu.
Na proleće i bašta
- Stefan je bio zadužen za kravu koja nam je puno značila. Nju smo nasledili od naših roditelja, počela je da poboljeva i prodasmo je za 30 evra. Od nje nam ostade bikčić koji lepo napreduje. Bezemljaši smo, ali naša kuća je jedina u zaseoku, zemlja posna, ali trave za seno koliko hoćeš. Nakupimo koliko nam je potrebno. Radni smo i verujemo u sebe, želimo da imamo baštu, pa zašto da ne, od Boga zdravlja, na proleću. Na otvorenom, pa šta rodi?! Za nas je sama pomisao da bismo mogli nešto da posadimo, da rodi i uberemo velika stvar. Ravna novom početku - otkrivaju Gapići.
- Ne, nije Tanja trudna, ali ranije nisam mogao da je zovem u pustu kuću. Bilo me sramota što nemamo ni ležaj na kome ćemo zajedno spavati, u dvoje je lakše živeti, ako jedan padne, drugi će ga podignuti - sramežljivo objašnjava Dejan novinaru "Vesti" koji je stigao da mu uruči donaciju od 150 evra, dar naše stalne čitateljke i dobrotvorke Snežane Grudić-Petrović, rođene u Valjevu, koja živi i radi više od tri decenije kao ugostitelj u Nemačkoj, tačnije u Berlinu. I koja je dosad pomogla više porodica i štićenika Humanitarnog mosta, na čemu joj s e posebno zahvaljujemo.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Svi zajedno, braća Gapić i novinar Humanitarnog mosta, otišli smo u dobro snabdevenu prodavnicu mesa i mesnih prerađevina, a braća ponesoše i torbe sa sobom. Dejan, Tanja i Stefan su, kako rekoše, za sve pare kupili mesa kare za sušenje, nešto više od 30 kilograma, četiri kokoške, slanine, salame, sira... Ostalo im je i 40 evra za kućne troškove i ostale potrepštine. Dovoljno, kažu, a da li su i zadovoljni možete uvek da proverite u direktnom razgovoru sa Dejanom čiji je broj mobilnog telefona: +381 64 355 68 57.
Čulo se do Berlina
- E, ovaj novac je kao "kec na desetku". Taman smo razmišljali kako da kupimo utovljenu svinju i obezbedimo mesa za godinu dana. Ovih dana išao sam da koljem svinje po selima, čak i u Surdulicu, jer sam tome vičan. Gde me pozovu idem jer je posla u šumi sve manje sa dolaskom hladnijih dana. Kad završim posao uzdahnem i pomislim: "Uh, kad bi barem osušio malo mesa". I, ima Boga. Draga dobrotvorka iz Berlina kao da je čula za našu želju. Hvala joj do neba, njen dar je najbolji poklon za ulazak Tanje u našu kuću, za spokojniju zimu, bez trzavica i pomisli da li ćemo imati šta za jelo. Neka joj Bog podari sve, a posebno radosti u srcu koju je ona nama podarila - sasipa veselo Dejan.
- Sada je lakše kada je Tanja tu s nama, biće uvek nešto da se pojede kašikom za ručak, biće kuća čistija... Najviše nas brine kuća, stogodišnja čatmara, od kamena, drvenih greda i talpi, zamazana blatom koje otpada na više mesta. Popravili smo ulazne stepenice koje su se odvojile od kuće. Sada se sigurno ulazi u hodnik. Sobe su nam zemljane, voleli bismo da stavimo laminat, ali Bože zdravlja.... Od kućnih aparata nemamo još veš-mašinu koja je u stvari Tanji i najpotrebnija, kad dođe zima, ovde, na planini teško je izaći iz kuće, a kamoli prati veš na zaleđenoj česmi - nabraja Dejan, a nama drago što se jedna teška životna priča o nadničarima pretvorila u roku od dva meseca u bajkovitu priču gde na kapiji stoje žena i ljubav. Zahvaljujući dobrim ljudima!
Viktor već operisan!
Zahvaljujući prilogu od 1.000 evra sa nedavno održane devete Banijske humanitarne večeri u Melburnu što su ga naši plemeniti zemljaci namenili za lečenje sedmogodišnjeg dečaka Viktora Nikolića iz Mladenovca i kao veliku pomoć njegovim roditeljima, ocu Milanu i majci Mileni, učinjen je novi korak koji obećava da će se višegodišnja bitka protiv bolesti okončati pobedom. Dečaka koji je sa samo sedam godina preživeo tri rizična zahvata, obolelog od tumora nerava, operisali su lekari privatne beogradske klinike Una, na čelu sa doktorom Živoradom Nikolićem.
Ova delikatna operacija izvršena je 9. novembra, a na klinici se još nalaze Viktor i njegova majka, koja nam je dala prve informacije o toku zahvata.
- Stanje našeg sina je zasad stabilno, ne očekuju se komplikacije, ali nikad se ne zna šta nosi novi dan. Lekari kažu da je tumor koji se nalazio ispod vilice i dela vrata, uspešno uklonjen, ali da bismo bili sto posto sigurni da je sve u najboljem redu, moramo sačekati u bolnici još izvesno vreme. Viktor je brzo došao svesti nakon zahvata, i svi smo uz njegov krevet. Verujemo da će ova vest obradovati pre svega i te divne ljude iz Australije, jer mi nismo od njih dobili samo prilog od 1.000 evra već s njim i njihove želje za Viktorovo ozdravljenje. A ponekad su iskrene molitve i želje presudne za sudbonosni zaokret - rekla nam je majka Milena Nikolić i obećala da će nas posetiti sa sinom, čim budu izašli iz bolnice.
