Još malo, pa useljenje
Mada su još početkom godine ukrovili novu kuću koju su, pored magistralnog puta Raška - Novi Pazar, sagradili donacijama čitalaca "Vesti", siromašni nadničar 37-godišnji Milosav Mićo Obradović, njegova majka 66-godišnja Milosija i teško bolesna sestra 33-godišnja Slađana još žive "visoko u brdima", u zabitom zaseoku Trnavci, i strahuju da im se plafon trošnog kućerka, davno sklepanog od drveta i blata, ne sruši na glave i ugrozi im živote.
- Zahvaljujući dobrim ljudima iz više evropskih zemalja, Amerike i Australije, koji su o našim nevoljama saznali posredstvom "Vesti", i donatorima iz ovog kraja, uspeli smo da relativno brzo i za samo nekoliko meseci ukrovimo naš novi dom, ali ne i da se uselimo. Celo leto ništa nismo radili, jer nemamo novca za elektro-instalacije, podove, dovođenje vode i kupatilo. Po nekoj gruboj proceni, za useljenje nam je potrebno još 1.500 do 2.000 evra, od nadničenja ovaj novac ne mogu da zaradim, jer moram da prehranjujem ostarelu majku Milosiju i sestru Slađanu, zaostalu u mentalnom ravoju, uz koju neko mora da bude u svakom trenutku - priča Mićo Obradović o svojoj porodici koja planira da se čak i ako ne bude u mogućnosti da obezbedi novac za podove, uvođenje vode i struju, ipak useli u svoj novi dom.
- Razmišljamo da se uselimo u jednu od nezavršenih soba, da na beton stavimo kartone i neki stari itison, da kupimo polovni šporet i da tako prezimimo zimu. I to je bolje nego život u Trnavcima gde krov prokišnjava, a kroz napukle zidove i plafone "duva" kao u pustinji. Mnogo puta smo se smrzavali u našoj kući. Čekaćemo još jedno mesec dana, još verujemo da će nam neko pomoći da napravimo i taj poslednji korak ka useljenju - priča Mićova i Slađanina majka Milosija dok blagosilja sve koji su im do sada pomogli.
Zlatne ruke
- Sve što sam mogao sam da uradim, uradio sam, betonirao podove, malterisao zidove, kopao kanal za vodu... Nadam se da će se javiti još neko od dobrih ljudi da nam pomogne da se pre prvih mrazeva i snegova uselimo u novu kuću koju smo željno čekali decenijama. Ja sam već uneo jedan krevet i povremeno, dok je toplije vreme, prespavam u jednoj od soba - priča Mićo.
- Još ne verujemo da imamo novu kuću, još nismo svesni da je naša, jer je godinama ona bila samo naš san. Hvala svima koji su nam pomogli da je podignemo, neka ih Bog čuva i sreća prati na svakom koraku - dodaje Milosija.
Obradovićima fali samo još malo, pa da se usele, ne bi valjalo da zimu čekaju u Trnavcima gde će se smrzavati i gde im i životi mogu biti ugroženi.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Milosiji je stalno potreban lekar i lekovi, a Slađani pažnja, higijena i nega.
Pokušaćemo ovde u Novom Pazaru da im sakupimo deo potrebnog materijala, kupićemo im i novi šporet, jedna firma obećala im je i dva kauča, ako se javi još koji čitalac "Vesti" siguran sam da ćemo ih, makar i bez kupatila, do kraja novembra useliti i spasti muka sa kojima žive decenijama - ističe humanitarac iz Novog Pazara Hido Muratović koji je među prvima pritekao u pomoć Miću, Milosiji i Slađani.
Jedini u selu
U Trnavcima je nekada živelo stotinak ljudi, danas je selo pusto, nigde žive duše, samo u jednom kućerku žive: Mićo, Milosija i Slađana. Do sela ni danas nema puta, ne može se kolima, pa po dva kilometra moramo uzbrdo da pešačimo. Zbog toga su svi otišli. Mi nismo imali gde da odemo. Da nije bilo dobrih ljudi, posebno iz dijaspore, možda bi u Trnavcima ostali do kraja života - priča Mićo Obradović.
