Reč iza koje stoje dobri ljudi

Kada su ovog vrelog leta pokucali na vrata "Vesti" u Beogradu, uspeli smo samo da vidimo napaćeno lice prerano ostarelog čoveka i nasmešenu mladu devojku u telu nedorasle devojčice u invalidskim kolicima.

A. Čukić

Još se nadaju: Otac Stevan sa ćerkom Maricom

"Vi ste naša poslednja nada", tiho je rekao neznanac i predstavio se: "Ja sam 59-godišnji Stevan Pajović iz sela Drežnik, 18 kilometara udaljenog od Užica. Nemam ništa od imovine, sem malog krova nad glavom. Moje jedino blago je ćerka Marica koja od rođenja boluje od posledica cerebralne paralize. Već nekoliko godina posle smrti moje dobre supruge, sam se brinem za ćerku jedinicu. I nije mi teško ni da kuvam, ni da čistim i perem, da se dovijam kako da preživimo nas dvoje od prvog do prvog. Meni je teško što nikada u životu neću moći da zaradim 5.000 evra, čak i da radim... Eto to je cena moje i ćerkine radosti, to je cena naše jedine želje da se posle 11 operacija kojima je bila podvrgnuta obavi i ona najvažnija na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu... Da se mojoj Mari ugrade šipke u kičmu kako bi se ona konačno pridigla u ovim invalidskim kolicima..."

Jednom mesečno Stevan putuje autobusom do Beograda, gde neurohirurg dr Milenko Savić sa VMA obavlja kontrolni pregled. Ovaj lekar je već odavno spreman da izvrši težak i riskantan medicinski zahvat, ali nema potreban materijal koji ova bolnica mora da dobavi iz Francuske.

Cena za dve šipke i ostali prateći materijal je 5.000 evra. "Tek kada uspemo da obezbedimo ove delove za ugradnju, bolnica će o svom trošku izvršiti operaciju. Tako smo blizu, a tako daleko od našeg cilja, jer niko nema sredstava da nam pomogne. Ni selo, ni grad... Nemamo rodbinu, a ja se svaki dan pitam šta će biti s mojom Marom, kada mene više ne bude. Sve bih dao, pa i svoj život, da ona stane na svoje noge...", kaže ovaj otac koji sam pere i presvlači svoju ćerku.

A Marica je ovaj naš razgovor propratila uz dobroćudan osmeh. Ona je dete koje se još nada da će joj neko pomoći. Odavno je prestala da veruje u obećanja, od časa kada joj je jedna poznata folk zvezda Srbije obećala u direktnom susretu na Zlatiboru da će održati humanitarni koncert samo za nju. I njeno zdravlje. Ova zvezda je zaboravila na datu reč, život je odneo širom sveta, održala je bezbroj solističkih koncerata, ali Marica i danas voli da čuje njene hitove. "Da bismo održali svoju reč, najbolje je da je nikada ne dajemo", rekao je Napoleon.

Zato ni "Vesti" nisu dale obećanje porodici Pajović da će im ispuniti jednu jedinu želju. Da Marica ode na operaciju. Jer ni Bog nije obećao dan bez bola, smeh bez tuge, put bez trnja; ali je obećao snagu za dan, utehu za suze i svetlo za put. Mi smo obećali da ćemo zajedno sa našim čitaocima učiniti Maričin svet boljim u narednim danima. I iza tih reči stojimo...