Spasao Kralja od smrti i gladi
Više puta "Vesti" su pisale o Aleksandru Gojkoviću (75), poznatijem po nadimku Kralj, iz zabitog sela Poljice na Goliji kod Novog Pazara, koji decenijama živi sam u kamenoj i slamom pokrivenoj straćari, bez vode i struje.
Tačnije, udžerici punoj pacova i vlage, kroz koju u proleće šetaju i zmije u pokušaju da pronađu i ukradu mu zalihe hrane, do kojih teškom mukom dolazi. Posle naših napisa, bolesnom Kralju koji godinama nije mogao da operiše bruh jer nema zdravstvenu knjižicu i osiguranje, stigla je pomoć od Zijada Košute i Omera Binjoša iz Nemačke i Ranka Kostića iz Švajcarske.
Pomogao mu je i humanitarac Hido Muratović iz Novog Pazara, pa je jedno vreme, čak skoro godinu dana, bar što se hrane tiče, bio miran. Međutim, donacije od ukupno 400 evra su se potrošile, mahom na hranu i lekove, pa je Aleksandar od početka ove godine, pa sve do kraja marta, uglavnom gladovao. Preživljavao je na hlebu i po kojoj kriški sira, koje bi mu donele komšije iz udaljenih sela. Iznenada, krajem marta, u posetu golijskom Kralju došao je Feriz Mušić iz podgolijskog sela Muhovo. Bila je to za njega, ispostaviće se kasnije, možda najvažnija poseta u životu.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Bio sam u Nemačkoj, sezonski na "bauštelu", i u "Vestima" sam pročitao da moj komšija iz susednog sela Poljice, Aleksandar Gojković, starina od 75 godina, sam bez igde ikoga, gladuje i da će umreti ako brzo ne operiše bruh koji je nosio skoro deceniju. Čim sam se vratio kući, rešio sam da ga posetim i pokušam da mu pomognem. Otvorio mi je dušu. Bio je gladan i potpuno iscrpljen, teško bolestan. Već sutradan doneo sam mu dva džaka brašna, mnogo namirnica i 100 evra da mu se nađe pri ruci - priča Feriz Mušić i dodaje:
Nije važno ko je koje vere
Zbog ovakvih primera ljudskosti i humanosti i Novopazarac Hido Muratović se duže od dve decenije bavi humanitarnim radom.
- Mnogo je ovako ostavljenih i zaboravljenih staraca u ovom delu Srbije. Trudim se da ih, pošto država to ne čini, otkrijem i uz pomoć medija zamolim dobre ljude da im pomognu. Posebno sam radostan i to mi daje novu snagu, što većina donatora ne gleda ko je koje vere i nacije. Bošnjaci pomažu Srbima, Srbi Bošnjacima. Obični ljudi ne haju za podele, i na ovom primeru se to potvrđuje - objašnjava Hido Muratović, koji je proglašen među deset najuspešnijih humanitaraca u Srbiji.
- Shvatio sam da mora odmah na operaciju ili će umreti. Sin Mirsad i ja smo ga okupali, obrijali i lepo obukli, a potom stavili u kola i poveli u novopazarsku bolnicu gde je, pošto nije bio osiguran, o našem trošku operisan. Kad je prizdravio, vratili smo ga u selo i od tada ga bar dva puta nedeljno obilazimo, donosimo mu namirnice i vodimo lekaru kad god je to potrebno. Nismo neki bogataši, živimo na selu i od poljoprivrede, ali smo čvrsto odlučili da o ovom siromahu, koji je dobar čovek i komšija, brinemo dokle god to budemo u mogućnosti. Lepo je biti human, ljudski je pomoći čoveku u nevolji, i Bog će nama pomoći, siguran sam u to - naglašava Mušić.
Starina Aleksandar je i sam duboko ganut ukazanom pažnjom i molosrđem svog komšije:
Uzdam se u dobre ljude
- Ne znam koliko će Feriz i njegov sin Mirsad izdržati, ali tu smo da im pomognemo. Aleksandru treba novi krov na kući. Potrebna mu je i struja da ne umre u mraku. Sve to mnogo košta, a on nema nikakvih primanja. Uzdam se u dobre ljude, naše ljude širom sveta, koji uvek i rado pomažu mnogima u nevolji - kazao je Hido Muratović.
- Kao da ga je sam Bog poslao. Bio sam već otpisan i molio se da mi Svevišnji što pre uzme dušu. Feriz i njegov sin Mirsad su mi produžili život. Sad sam drugi čovek, hvala im do neba. Neka im kuća cveta i dobri Gospod neka ih čuva!
