Život satkan od sećanja i samoće
Niko od nas, pa i oni koji misle da imaju mnogo, ne zna šta ga čeka u životu. Mnoge sudbine koje su se našle na strani Humanitarnog mosta to potvrđuju iz dana u dan. Ni starica Borka Dražević (73) iz sela Drenova kod Gornjeg Milanovca, koja je nekada živela u punoj kući, gde je bilo mnogo života, zdravlja i nadanja, nije mogla da nasluti šta joj budućnost donosi.
Nije uvek onako kako želimo, već kako nam je sudbina namenila, a njeni putevi su nedokučivi u šta se baka Borka i danas uverava. Pre svega, nije mogla ni da sluti da će jednog dana u njen život ući mnogi dobri ljudi iz daleka i pomoći joj u najtežim trenucima. Među njima su Sofija i usamljena baka iz Liverpula kod Sidneja, koje su joj po ko zna koji put poslale pomoć. Ovog puta u iznosu od 150 AUD, a koje su joj nedavno naši reporteri uručili.
Za lekove i malo hrane
Starica Borka bez lekova više ne može, jer ju je život toliko slomio da je iz dana u dan sve duži spisak bolesti koje mora da zaleči.
- Dok su mi brat Jovan i sestra Čedina bili živi, negovala sam ih zahvaljujući pomoći zemljaka iz dalekog sveta. Novcem koji su mi slali i sahranila sam ih onako kako dolikuje krštenom čoveku, bez toga ne bih mogla. A, danas od pomoći koja povremeno stigne od plemenitih čitalaca "Vesti", gledam da pribavim što više lekova, jer me polako bolest pritiska sa svih strana - rekla je Borka, glasa punog boli.
- Novac koji sam sada primila od Sofije i usamljene bake iz Liverpula, ali i od drugih koji se sete mene, uglavnom pred praznike, potrošim na lekove i nešto hrane. Mada, meni i ne treba mnogo. Svim tim dobrim ljudima sam beskrajno zahvalna. Da nije bilo njihove pomoći i dragocene podrške, da nisam ostala baš sama na ovom svetu koji mi nije bio naklonjen, ne znam šta bih radila. Ovako, kupim lekove i još ponešto, samujem, bolujem i čekam, a šta čekam samo blagi Bog zna. Valjda čekam svoj red kada ću se pridružiti svojima. Ali, dok se to ne dogodi, mora da se živi i istrpi sve što mi je na ovom svetu namenjeno. A, šta je to, još ne znam. Znam samo da se od srca zahvaljujem Sofiji i usamljenoj baki kao i svima drugima koji su mi pomagali i koji mi još uvek pomažu. Uvek kada mi reporter "Vesti" pređe prag, a on je već godinama jedini koji zalazi u moju sirotinju, znam da neko u svetu misli na mene. Jednu bolesnu oronulu staricu u nekom zabitom selu u dalekoj Srbiji. Neka ih Svevišnji pogleda za sve ono što su uradili za mene, mog Jovana i sestru Čedinu - poručila je Borka Dražević svojim dobročiniteljima.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Zlo u kući Draževića je krenulo još u toku Drugog svetskog rata kada su u borbi protiv fašizma poginuli stric Dragomir Dražević, narodni heroj i tri njegova sina, Borkina braća. Od tad, nikako da ih napusti. Godinama unazad, Borka je, podsećanja radi, kada su ostali sami na svetu, vodila brigu o rođenom bratu Jovanu i nepokretnoj sestri Čedini, dok se nisu upokojili. Zato sada Borka Dražević živi u samoći i sećanjima na najmilije koja je ispratila u neki, kako veruje, bolji svet.
