Neka vas od sad sreća prati!
Sa malo stvari koje su u panici uspeli da ponesu iz svoje kuće, kao i mnogi njihovi zemljaci iz Krajine, porodica Trobonjača napustila je rodni dom u Bratiškovcu kod Šibenika i spasavajući gole živote našla se u tužnoj izbegličkoj koloni.
"Oluja" je i prema njima bila nemilosrdna. Na putu do Srbije, prošli su pravu golgotu. Bez vode, hrane, gledali su zemljake kako gube živote, prošli su kroz bezbroj ponižavanja... Najviše ih je bolela okorela nehumanost ljudi, koja ni gladnim i žednim ustima nije verovala. Ipak, vreme leči sve, pa i rane od izbegličke nedaće, ali nikako dečji plač, koji je slušala Štefica na tom putu, jer nisu imali da im daju ni kap mleka.
Pre par nedelja, kao i mnogi prognani iz Hrvatske, Svetozar i Štefica Trobonjača, podsetili su se na tužne izbegličke priče i put od Šibenika, preko Beograda, Aranđelovca do Melburna, gde su došli 1997. godine. Kada se Štefica prepoznala na objavljenoj fotografiji u "Vestima" (petak 7. avgust 2015), u prilogu o dve decenije "Oluje", gde se vidi u tužnoj izbegličkoj koloni dok u očaju hoda sa svojim, tada 11-mesečnim sinom Markom, emocije više nisu mogle da se zaustave.
- "Oluja" nam donosi pomešana osećanja. Tužni smo zbog svega što nam se desilo, a baš na taj dan našem starijem sinu Marku slavimo rođendan. I eto, 20 godina na taj dan u "Vestima" izašla je ponovo fotografija. I sada se ježim, od tužnih sećanja i muke kroz koju smo prošli - kazala je Štefica Trobonjača.
U tuđini svi su složni
- Nadamo se da će porodica Kalanj kupiti kravu od novca koji im šaljemo, ako nešto preostane tim i bolje. Ne želimo više da nijedno dete raste bez mleka. Miroslav kaže da bi ih jedna kravica preporodila i da će pomoći da normalno žive, jer sve što zarade ostave u prodavnici. U akciji za Kalanje, zajedno učestvuju Srbi, Hrvati i Slovaci. Možda je i to jedna poruka koju im šaljemo odavde - istakao je Svetozar Trobonjača.
Iz kuće su krenuli, kako kaže, verujući da će se za nekoliko dana vratiti. Kako je starijem sinu trebalo naredni dan da bude rođendan, spakovala je puter i čokolade dobijene kao humanitarnu pomoć, da mu napravi tortu.
- Još mi je u mislima kako se putem rastopio puter, a deca su jela marmeladu od Unprofora. Nismo imali šta da jedemo i pijemo. U kolima nas je bilo osmoro i svi smo jedva disali. U izbegličkoj koloni najteže je bilo starijima i majkama sa malom decom. Bilo je i dobrih ljudi, koji su i svoje poslednje zalogaje odvajali za ljude u nevolji. Bili smo žedni i gladni. U jednom mestu gde smo stali, tražili smo makar komadić hleba. Deca plaču gladna, nemaš ništa. Jedino su nam ruku pružili baka i deka u najbednijoj kući. Dali su svoje poslednje što su imali. Kazala sam im "Pa vi će sada biti gladni", a oni će: "Neka uzmu deca" - priseća se teških dana Štefica.
Trobonjače ne zaboravljaju one koji su poput njih, a posebno onih koji pokušavaju da započnu novi i bolji život za svoju decu. Zato ih je posebno potresla i tužna priča sa Humanitarnog mosta, o sedmočlanoj porodici mladog bračnog para Miroslava i Aleksandre Kalanj. Oni su svoje gnezdo svili u Jošanima u Lici, ali u tuđoj kući, koju im je na korišćenje dao domaćin Jovan Radaković, jer je poput njih, sa porodicom izbegao u Negotin, ali ne namerava da se vraća nazad.
- Uvek smo imali želju da pomognemo nekom, ali nam prilike to nisu dozvoljavale. Evo sada se ukazala, iako skromna. Najveći motiv svih nas koji pomažemo je da Miroslavljeva i Aleksandrina deca imaju mleka - ističe Svetozar.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Želji Svetozara i Štefice Trobonjača, njihovih sinova i majke Dare, da pomognu bračnom paru Kalanj pridružila se i grupa prijatelja: Zoran, Srđo, Petar Olear, Toni i Jasna, Boro, Ljubo i Nenad Putniković i Slavko Damljanović. Međusobno su prikupili 650 dolara koje su posredstvom Redakcije "Vesti" u Sidneju, uputili porodici Kalanj.
- Biće nam izuzetno zadovoljstvo, da vidimo makar malo sreće na licima njihove dece, a iznad svega želimo da im ulijemo nadu i volju za bolju budućnost. Motiv za našu akciju crpimo iz slične sudbine koja je zadesila našu porodicu, prolaska kroz golgotu i napuštanja rodne kuće u kojoj smo živeli i odrasli - zaključio je Svetozar Trobonjača.
Novac već u rukama
Pristigla novčana pomoć zemljaka iz Australije od 650 AUD, odmah je prosleđena na kućnu adresu porodice Miroslava Kalanja, na čemu se od srca zahvalio i rekao da je već u potrazi za novom hraniteljicom. Naravno, reporteri "Vesti" će obići porodicu Kalanj, kako bi verno zabeležili slikom i rečju radost osmogodišnjeg Aleksandra, šestogodišnje Dejane, troipogodišnjeg Branka, dvogodišnjeg Miloša i jednogodišnje Milice, koji će od sada rasti i napredovati uz mleko i domaći hleb, za šta su se pobrinuli plemeniti čitaoci "Vesti".
