Tamara će vratiti roditeljski zalog

Tamara, naša 18-godišnja štićenica, dobila je 100 australijskih dolara od svojih stalnih dobrotvora Ljiljane i Slobodana Joksića iz Sidneja i ne krije svoje zadovoljstvo koje zrači iz nje jer je novac došao u pravi čas - za odlazak na kontrolu u niški Klinički centar. Mlada, prelepa devojka ima probleme sa kožnim oboljenjem psorijazom, ali je ubeđena da je to za sada prošlost.

 

- Nemam više nikakvih problema, bila sam u Nišu u bolnici, lečila se i sada je sve u redu, samo još da kontrola to potvrdi - ističe veselo Tamara, koja kao i svi mladi, veruje da je bolest nešto što njima ne može da se desi. Njenu sreću dele i roditelji mučenici, invalidi Svetomir i Snežana, koji su dugo čekali na svoju mezimicu. Svetomiru je jedna noga kraća za 15 centimetara, a ima problema i sa vidom. Na jedno oko ne vidi, a Snežana ima problema sa kukovima od rođenja, kroz život ide klateći se i stoički podnosi nedaće, ali stalno je u pokretu... Žive od njene invalidske penzije koja je oko 100 evra. Kućni budžet dopunjuju Svetomirovim nadničenjem.

- Sve teže tata dolazi do posla, ako ga neko pozove da cepa drva to je! Kopao je grobove na seoskom groblju, ali ga zdravlje izdaje, muče ga bolovi u kičmi i rukama, pa sada ređe ide. Kad ga zovu, ako može ode, uzme dnevnicu i donese punu kesu hrane. Snalazimo se, znam da se muče zbog mene, da završim školu, budem sita, obučena kao i druge devojke. Zato hvala dobrim Joksićima, oni su me obradovali i za moj 18. rođendan nisu nas zaboravili, uvek su tu uz nas... - priča Tamara, čijoj se lepoti, ali i pameti svi u okruženju dive.

 

Ona ove jeseni polazi u četvrti razred Elektrotehničke škole u Vranju, odličan je đak. Malo je još deli od mature, doći će do diplome i tome se unapred raduje. "Ako bog da kad završim, konkurisaću za mesto vojnika po ugovoru u Vojsci Srbije. Tu je baza Jug, u blizini Vranja, pa valjda će biti posla i za mene. Volim vojsku, to mi je želja koja bi nam omogućila i da sa mojom platom pristojnije živimo. Da zaboravimo na sve nekadašnje i sadašnje teškoće, a one nisu male. Muče sve nas, posebno moje roditelje koji su zbog bolesti zanemoćali...

 

Znam da ih ja održavam u životu i da sam im sve! Zato, kad jednom budem svoja na svome, želim da im se odužim i da im pomognem da uživaju do kraja života", kazuje nam Tamara, koja je nedavno postala i punoletna, a svojom razboritošću nagoveštava da će biti stub ove sirotinjske, ali poštene i radne porodice.