Deca s kazana narodne kuhinje
Anđela, Marija, Stefan i Lazar iz vranjskog naselja Raška maloletna su deca Srbije s kazana narodne kuhinje. Kako narodne kuhinje više nema, oni su danas samo gladna deca Srbije. Stomak ti krči, a ti trpiš i ćutiš. Kome da kažeš kako je to biti gladan... Nemaš mira... Čak ni u snu kada sanjaš prepune tanjire. Njima su najlepše makarone... Ova deca ne znaju šta je meso. Srećni su kad imaju krompira, pasulja...
Odnedavno u siromašnoj porodici 34-godišnje Jasmine Milošević i 37-godišnjeg Zdravča Petrova s četvoro dece Anđelom (17), Marijom (11), Stefanom (9) i Lazarom (7) zbog nemaštine svakim danom je sve teže. Nemaju više ni hleba, a ni brašna.
Doskora zbog dugova nisu imali struju, posle pet godina ponovo im je priključena. Imaju jednu sijalicu u kućici koja svetli kako bi deca mogla da uče. Deci je najteže jer im nedostaje sve - nova kuća, kupatilo, a najviše hrana.
Kontakt adresa
Ukoliko neko od čitalaca može i želi da pomogne ovoj porodici, njihova adresa je: Jasmina Milošević, Ulica Strahinjića Bana 17, Vranje 17.500, a broj telefona: 00381 65 241 72 31.
Nakon pisanja o njima u "Vestima" pod naslovom "Život pod jednom sijalicom", javila se za božićne praznike dobrotvorka Rajka Pavlović iz Ženeve koja je deci poslala paket sa novim zimskim jaknama i paketić sa slatkišima koje su deca odmah u slast pojela.
Članovi SDPS-a iz Vranja doneli su paketiće. Od tada niko više ne kuca na njihova vrata.
Jasmina i Zdravčo žive nevenčani punih 17 godina, jer, kako kažu, nisu imali novac za "to parče papira". Njih šestoro žive od 150 evra dečjeg dodatka i socijalne pomoći. Oboje su bez posla. Imaju samo završenu osnovnu školu. On je nekada radio građevinske poslove, a sada jedino cepa drva. Radi po čitav dan za hiljadu dinara, odnosno osam evra. I srećan je kada ih dobije na ruke. U njihovom domu glad kao čuma svakog dana kuca na vrata.
- Nemamo nikakve uslove za život, najteže mi je zbog dece u svemu oskudevaju, a najviše u obrocima. Hrana nam nedostaje, evo danas je nedelja, skuvala sam samo supu i imam pasulj od juče. Budim se svakog jutra i razmišljam šta da im dam da jedu. Do jesenas je radila narodna kuhinja, pa sam uzimala jelo i hleba, ali više ne radi, nema ni naznake da je ponovo otvore. Za neke ima sve, za sirotinju ništa! Posustajem, sve mi je teže i teže, a deci ne mogu da pomognem, željna su svega - kaže kroz suze nesrećna Jasmina, koja je reportere "Vesti" pozvala u pomoć.
Sa drugih adresa, onih koji bi trebalo da brinu o svojim građanima i posebno onim najmlađima, koji su budućnost ove zemlje, nema odgovora.
Deca se često razboljevaju, najmlađi Lazar ima često bronhitis, kuća hladna, vlažna, bez svetla, u sobi mora da gori sijalica po ceo dan.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Ne može Lazar ni korak dalje od bronhitisa! Trebalo je da ga zbog strabizma vodimo na očnu kliniku, ali do Beograda treba platiti put, dobili bismo pare preko Zavoda, ali tek nakon pregleda na klinici. Odustali smo, šta možemo - priča majka Jasmina.
Miloševići i dalje sanjaju isti san - pun tanjir, novu kuću, kupatilo i normalan život. Nadaju se boljem, uprkos tome što se osećaju poniženim, jer nada poslednja i ostaje.
