Mala Mara opet gladna
Tokom pretprošle i prošle godine, nekoliko puta pisali smo o porodici Milanović iz Žunjevića na Rogozni, o Milanu i Evi i njihovoj četvorogodišnjoj ćerkici Mariji - maloj Mari, koji su molili za pomoć jer u najsiromašnijem selu na najsiromašnijoj planini u Srbiji, daleko od grada i civilizacije, bez posla, svog imanja i mogućnosti da bilo šta zarade nisu mogli da prehrane svoju jedinicu.
Bilo je i dana kada je mala Mara i bukvalno gladovala. Prilozima naših čitalaca iz Australije, Nemačke i Luksemburga, Milanovići su tada sakupili oko 1.200 evra, kupili kravu, a potom i konja, dobili su i nekoliko paketa sa slatkišima i odećom, za Maru je obezbeđeno dovoljno mleka, radovala se i igračkama koje su joj poslali dobri ljudi iz Srbije i dalekog sveta. Tada smo Milanoviće zbrinuli, verujući da će im krava i konj pomoći da lakše izdrže težak život u zabiti napuštene planine. Pišući o drugim sličnim sudbinama, na njih smo već zaboravili. A onda je, iznenada, pre nekoliko dana, zazvonio telefon u novopazarskom dopisništvu "Vesti".
Kontakt
Ukoliko neko od naših čitalaca može da pomogne ovoj porodici, molimo ih da se jave "Vestima" na telefone: +381 11 31 93 771 ili +381 11 31 93 773.
Adresa Milanovića je: selo Žunjevići, 36 300 Novi Pazar, a Milana direktno možete kontaktirati na mobilni telefon: +381 65 626 68 36.
- Ovde Eva Milanović s Rogozne, ostali smo bez kilograma brašna i ijednog dinara u kući, Mara nam je ponovo bez hrane, sramota nas je što vas zovemo i što ponovo tražimo pomoć, ali nema nam druge, dođite da se vidimo i ponesite nam bar džak brašna, ponovo smo u nevolji i ponovo bez hrane - čulo se sa druge strane telefonske žice. Već sutradan, zajedno sa humanitarcem Hidom Muratovićem, krenuli smo put Žunjevića, na brzinu smo "skrpili" za džak brašna, koji kilogram ulja, šećera, pirinča i kesu medenjaka za malu Maru. Nažalost, ni Hidovim terencem nije se moglo do Žunjevića, bujice su uništile put ovog sela na kraju sveta, koji inače godinama niko ne popravlja, pa smo Milana, Evu i malu Maru morali da sačekamo u obližnjoj Belanskoj.
- Nadali smo se da nam pomoć, bar u hrani i za golo preživljavanje, više neće trebati. Mislili smo da nam je krava dovoljna za život i da ćemo zapregom izvlačiti drva iz šume i tako zarađivati za druge namirnice. Mleka, hvala bogu, imamo, a od ostaloga - ništa. Pre nego što smo vas pozvali napravili smo Mari uštipke i potrošili poslednji kilogram brašna, u kući nemamo ni dinara, nemamo ni mogućnosti da bilo šta zaradimo, Milana niko još nije zvao da bilo šta radi, putevi su uništeni, niko ne dolazi da seče drva, nema ni pečuraka, niko više ne otkupljuje čak ni kleku - žali se Eva Milanović.
Dok se Mara radovala slatkišima i odmah ih probala, Milan nam je pričao o teškoj sudbini i surovim uslovima života na Rogozni. Milan i Eva znaju da nemaju kud s Rogozne, u Novom Pazaru je 25.000 nezaposlenih, a kirija za stan je 200 evra. Zato su odlučni da ostanu u Žunjevićima verujući da će i njima krenuti.
- Ko zna šta bi sa nama bilo da nam vaši čitaoci nisu pomogli prošle godine. Svaka pomoć, u brašnu i namirnicima pre svega, dobro će nam doći. Nadamo se da nam dobri ljudi, čitaoci "Vesti", ponovo pomoći i nevolji - rekli su nam pre nego što su svojom zapregom krenuli nazad u neizvesnost, ka svom trošnom kućerku u Žunjevićima, ovaj odvažni bračni par koji je uprkos svim navoljama s kojima se suočava ostao narodnoj grudi nadajući se da će i za zaboravljenu i zapostavljenu Rogoznu doći bolji dani.
Vapaj iz pustoši
"Ovde nema ljudi, danima ne možeš čoveka da sretneš, najbliže selo udaljeno nam je desetak kilometara, nemaš od čega dinar da otkineš, nadničio bih, kopao bih, ali nemam kod koga da radim. Radio bih bilo šta za moju Maru. Samo da odraste u zdravlju. Nadam se da će nam dobri ljudi ponovo pomoći da se, bar za jedno vreme, snabdemo najosnovnijim namirnicama. Očekujemo da će krenuti seča šuma i da će biti bar malo posla za mene i mog Mrkana kako bi se spremili za zimu koja na Rogozni traje duže od pola godine", kaže zabrinuti Milan.
